Ova strategija zadaje Putinu velike glavobolje: Ukrajina novim dronovima seje haos duboko iza fronta – Krim sve izolovaniji (VIDEO)

Oni pogađaju mostove, vozove, cisterne sa gorivom i druge logističke ciljeve, u pokušaju Kijeva da potkopa ruske planove za letnju ofanzivu, piše CNN.

Francuski OSINT analitičar Kleman Molen, volonterska grupa Geoconfirmed i OSINT tim CNN-a geolocirali su i analizirali snimke i fotografije oko 150 napada na ruske cisterne, kamione i druga vozila. Kažu da je stvarni broj napada verovatno mnogo veći.

Većina prijavljenih napada dogodila se od početka maja, sa povećanim brojem udara na druge ciljeve kao što su luke i brodovi. Reč je o dronovama ukrajinske proizvodnje sa dometom od 50 do 300 kilometara, čiji je zadatak da zaustave rusku logistiku daleko iza linija fronta.

Među novim sistemima su FP-2 i Behemot, dron koji može da leti brzinom od oko 180 kilometara na sat i da nosi bojevu glavu od 70 kilograma. Molin tvrdi da Ukrajina sada ima sredstva da pokrene veliku kampanju dronova u pokušaju da odseče Krim od njegovih glavnih ruta snabdevanja.

Ukrajinske snage za bespilotne sisteme rekle su za CNN da se broj misija dronova srednjeg dometa povećao 28 puta u poslednjoj godini. Cilj je, kažu, suzbijanje ruskog ofanzivnog potencijala i stvaranje ogromnih logističkih problema za ruske snage.

Napadi su učinili nekoliko ruta između Rusije i okupirane Ukrajine izuzetno opasnim za korišćenje. Rezultat je, prema CNN-u, nestašica goriva i municije za ruske snage na jugu Ukrajine, što dodatno komplikuje ruske ratne planove.

Auto-put između Krima i okupiranog Melitopolja, prema geolociranim snimcima, prekriven je ostacima spaljenih kamiona i cisterni. Istovremeno, Krim doživljava stalnu nestašicu goriva.

Analitičar Mik Rajan, bivši visoki oficir australijske vojske, tvrdi da su ukrajinski dronovi uspostavili vazdušnu kontrolu nad tri priobalna puta koja vode do Krima. Ruski vojni bloger priznao je da se cisterne i kamioni „redovno pale“ i da se veze između poluostrva i kopna postepeno prekidaju.

Ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov opisuje kampanju kao „logističku bravu“, odnosno sistematsko uništavanje ruskih kapaciteta duboko iza linija fronta. „Neprijatelj se više neće osećati bezbedno čak ni na značajnoj udaljenosti od linije kontakta“, rekao je prošlog meseca.

Molinovo istraživanje sugeriše da strategija funkcioniše. Prema njegovoj analizi, Ukrajina je redefinisala dubinu „zone ubijanja“, mapirajući stotine napada koji dosežu i do 300 kilometara od linije fronta.

Posebno su efikasne krstareće rakete koje lete iznad ključnih ruta i ciljaju rusku logistiku, posebno vojnu opremu i cisterne sa gorivom. Molin kaže da je od januara 2026. godine pogođeno 20 vozova, od kojih su mnogi prevozili gorivo.

Jedna od ključnih meta je put koji povezuje Krim sa okupiranim delom Ukrajine preko mosta kod sela Čongar. Ukrajinska jedinica dronova je nekoliko puta pogodila most i objavila snimke velikih rupa na njegovom kolovozu.

Proruska administracija u okupiranom delu Hersonske oblasti je priznala štetu na Čongaru i drugim mostovima. Saobraćaj je više puta obustavljan, a kao zamena su postavljeni pontonski mostovi, koji su znatno manje efikasni.

Prema rečima Roberta Brovdija, komandanta ukrajinskih snaga dronova, teretni saobraćaj preko Čongara je opao za 71 odsto za samo dve nedelje. Rusi su potom preusmerili deo svojih zaliha ka Armjansk, ali je i ta ruta pogođena.

Tekući napadi učinili su most preko Kerčkog moreuza, koji povezuje Rusiju sa Krimom, još važnijom arterijom za rusku logistiku. Analitičar Rob Li smatra da će Ukrajina verovatno ponovo pokušati da cilja most domaćim dronovima ili raketama.

Kerčki drumsko-železnički most, koji je Vladimir Putin otvorio 2018. godine, ranije je bio meta ukrajinskih napada. Njegov značaj raste kako drugi kopneni putevi do Krima postaju sve nebezbedniji.

Neki auto-putevi iz Rusije ka okupiranoj Ukrajini sada su zatvoreni za vojni saobraćaj zbog pretnje dronova. Proruske vlasti u okupiranom Lugansku najavile su obustavu saobraćaja na dva važna puta od Belgoroda do Rostova na Donu.

Ukrajina je takođe počela da granatira luku Mariupolj, strateško industrijsko čvorište na Azovskom moru pod ruskom okupacijom. Ukrajinska nacionalna garda tvrdi da je luka ostala bez struje i da je logistika ruskih snaga tamo ozbiljno poremećena.

Ruski vojni blogeri sve glasnije kritikuju reakciju ruskog Ministarstva odbrane. Jedan od popularnijih blogera, Two Majors, napisao je da ukrajinska kampanja pogađa rafinerije na jugu, stvarajući probleme sa gorivom i logistikom i dodatno opterećujući civilno vazduhoplovstvo.

Analitičari, međutim, upozoravaju da prednost Ukrajine možda neće dugo trajati. Institut za proučavanje rata kaže da Ukrajina verovatno ima jedinstvenu, ali vremenski ograničenu priliku da iskoristi trenutnu ranjivost ruskih snaga.

Mik Rajan smatra da ukrajinski troslojni sistem dronova – na bojnom polju, protiv linija snabdevanja i duboko u Rusiji – povećava pritisak na ruske snage, smanjujući njihove ofanzivne sposobnosti i otvarajući put za buduće ukrajinske operacije.

Ruske snage na jugu Ukrajine su već izgubile pozicije ove godine, delimično zbog veće ranjivosti svojih linija snabdevanja u poređenju sa severnim sektorima bojnog polja.

Nezavisna ukrajinska analitička grupa "Deep State" smatra da je Ukrajina blizu toga da može da kontroliše sve što se kreće kroz južni deo okupirane teritorije, posebno iz pravca Krima. Ovo bi moglo da dovede ruske snage na jugu u stanje ozbiljne logističke iscrpljenosti.