Ko je dopremio Veneru u Letnju baštu: Istorijat najsrpskijeg mesta u Peterburgu

On je u XIX veku živeo u Sankt Peterburgu, gradu koji je vek ranije podigao prvi ruski imperator Petar Veliki. Pored svega ostalog, monarh-reformator pobrinuo se za to da u novoj prestonici ogromne države postoji mesto koje bi bilo lepše od parkova u Versaju. Tako se u samom srcu grada pojavila Letnja bašta. Ovaj poznati park sa Petrom Velikim i Aleksandrom Puškinom povezuje i Srbin Sava Ragužinski-Vladislavić, čovek koji život nije posvetio samo službi ruskom caru, već i pomaganju sopstvenom narodu.

Sava Lukić Vladislavić rođen je u januaru 1669. godine. Podaci o njegovom mestu rođenja se razlikuju. Jedni izvori navode okolinu Herceg Novog, a drugi selo Jasenik u blizini Gacka. Otac budućeg saborca ruskog imperatora bavio se trgovinom, a istim putem pošao je i Sava. Još kao mladić, zajedno sa rodbinom, doživeo je snažan udar: Osmanlije su napale i poharale imanje porodice Vladislavić. Zbog toga je porodica bila primorana da pobegne u Dubrovačku republiku i da se nastani u Dubrovniku. U to vreme se grad zvao Raguza, po čemu je Sava Lukić i dobio svoj nadimak.

Ragužinski je prilično uspešno nastavio očev posao. Kao mladić uputio se u Veneciju, obišao je Španiju i Francusku gde se, pored trgovine, posvetio i ekonomiji. Trgovčeve veze sa Rusijom uspostavljene su u Konstantinopolju. Upravo tamo se Sava Lukić upoznao sa izaslanikom Ruske države, Jemeljanom Ukrajincevom. Za svog novog poznanika Ragužinski je pribavio tekstove ugovora između Osmanlijske Porte i Engleske, Austrije i Republike Venecije.

Očigledno je da Sava Lukić nije bio samo talentovan trgovac, već i izuzetno vešt diplomata. Zahvaljujući odličnom poznavanju političkog života Turske, stvorio je mrežu trgovačkih predstavništava, koja je obuhvatala Veneciju, Francusku i Portu. Ta mreža, međutim, nije služila samo trgovini. Ta mreža Ragužinskog ponekad se naziva prvom ruskom obaveštajnom mrežom u inostranstvu.

Iako je Sava Lukić postigao veliki uspeh, političke promene su ga ponovo primorale u bekstvo – i to ponovo od Turaka. Kad je Mustafu II na tronu zamenio Ahmet III, Ragužinski je doneo odluku da se preseli u Rusiju. Prema nekim izvorima, trgovac nije otišao praznih ruku, navodno je poneo i dragocene podatke o turskim oružanim snagama i lukama.

Sava Ragužinski je stigao u Moskvu 1704. godine. Sa sobom je doveo trojicu tamnoputih sluga koje je otkupio iz ropstva u Konstantinopolju. Među njima je bio Ibrahim Hanibal, pradeda Aleksandra Puškina.

Godinu dana ranije, u tvrđavi Šliselburg, koju je tek nedavno zauzela Petrova vojska, Sava Lukić se upoznao sa ruskim carem. Uzgred rečeno, upravo u vreme vladavine Petra Velikog rusko-srpske veze su doživele procvat. U nameri da Rusiju pretvori u pomorsku državu, Petar je pozivao stručnjake sa teritorije današnje Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Mnogi Srbi koji su živeli u blizini granice sa Austro-Ugarskom stupili su u službu ruske armije, u kojoj je čak formiran zasebni Srpski husarski puk koji je učestvovao u pohodu na Moldaviju i Poltavskoj bici (glavna bitka u ratu između Rusije i Švedske). Po završetku rata puk je bio rasformiran, ali je ponovo obnovljen dve godine kasnije.

Odnosi sa Osmanlijama, od kojih je nastradala porodica Ragužinskog, nisu bili jednostavni ni u vreme Petra Velikog. Već od samog početka svoje vladavine car je pokušavao da dobije izlaz na Crno more za svoju zemlju i slobodu pravoslavnih Slovena, zbog čega je sa promenljivim uspehom ratovao protiv Turaka.

Nije iznenađujuće što je Petar srdačno primio Ragužinskog. Monarh mu se osmehnuo, čvrsto zagrlio i tri puta poljubio gosta. Sava Lukić je od cara dobio povelju po kojoj je imao pravo da deset godina slobodno trguje u Rusiji. Godine su prolazile, karijera Ragužinskog je napredovala i carevo poverenje u njega je sve više jačalo. Jedan od simbola naklonosti Petra I prema Savi Lukiću bila je upravo Letnja bašta.

Sankt Peterburg je osnovan 1703. godine, a izgradnja jednog od njegovih najpoznatijih parkova počela je godinu dana kasnije. Letnja bašta, koja je zamišljena kao carska rezidencija, nalazi se na ostrvu Usadica, u samom srcu grada. Sa svih strana je zapljuskuju reke Neva, Fontanka, te Mojka i Labudov kanal. Uređenjem bašte bavio se, između ostalih, i Ragužinski. Po legendi, upravo on je napravio prvi plan lokacije i ukrašavanja Letnje bašte koja i danas, 2025. godine, ostaje omiljeno mesto građana i jedna od glavnih znamenitosti Peterburga.

Od 1716. do 1722. godine Sava je, kao predstavnik Petra Velikog, vodio pregovore u Rimu i Veneciji i organizovao isporuke smole i voska iz Rusije za Italiju gde je već imao dugogodišnje veze. Njegovi brodovi su se vraćali za Rusiju donoseći mermer i skulpture za carev park, a među tim dragocenostima jednom se našla i statua Venere Tavričke (koju je za ruskog cara kupio jedan od njegovih agenata). Kada je za ovu kupovinu saznao rimski guverner, naredio je da se drevni spomenik konfiskuje. Međutim, Sava Lukić je izdejstvovao da se posao ostvari. Otišao je u Rim i, uz pomoć prijatelja, kardinala Otobonija, ubedio rimskog papu da dozvoli da Venera bude isporučena Rusiji. Statua je najpre bila postavljena u Letnjoj bašti, a kasnije je predata kolekciji Ermitaža, gde se i danas čuva.

Sava Lukić je pomagao Petru Velikom celog života. Ragužinski nije pomogao samo u obogaćivanju umetničkih kolekcija Peterburga, već je pružao monarhu pomoć i u vojnim i diplomatskim poslovima. On je u grad na Nevi slao informacije o događajima na Apeninskom poluostrvu, kao i o ratu između Venecije i Turske.

Kada je Senat 1721. godine Petra svečano proglasio imperatorom, tu titulu nisu priznale sve evropske zemlje. Venecijanska republika je prva priznala novi status ruskog monarha, a u tome velika zasluga pripada upravo Ragužinskom.

Sava je kao savetnik pomagao u pripremama za Poltavsku bitku, učestvovao je u Rusko-turskom ratu i aktivno se bavio pitanjima pravoslavnog Istoka. Upravo je on prvi predložio da se hrišćanskim narodima Balkana uputi apel da podrže Rusiju u sukobu sa Turskom, jer je u Petru Velikom video nadu za oslobođenje sopstvenog naroda od Otomanske imperije.

Na taj način, Ragužinski je ostavio "srpski trag" u istoriji Sankt Peterburga i učvrstio veze između dveju bratskih zemalja.