Njihova imena se ne zaboravljaju, bili su samo deca: Ovo su najmlađe žrtve NATO bombardovanja, sećanje koje ne bledi

Na današnji dan 1999. godine započelo je NATO bombardovanje, ostavljajući za sobom razaranja širom zemlje. Gađani su putevi, mostovi, ali i brojni civilni objekti, a posledice su bile tragične i dugotrajne. Strah i neizvesnost obeležili su svakodnevicu, dok su gubici koje su porodice pretrpele ostavili rane koje vreme ne uspeva da zaleči.

Među stradalima bilo je i dece – najmlađih, čiji su životi tek počeli. Prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom bombardovanja život je izgubilo 81 dete. Najmlađa među njima bila je beba stara svega 11 meseci, koja je nastradala u aprilu 1999. godine u napadu kod Merdara, uoči Uskrsa.

Bombardovanje nije pravilo razliku - žrtve su bili dečaci i devojčice različitih imena i porekla, čiji su životi naglo prekinuti. Umesto detinjstva, igre i bezbrižnosti, ostali su bol i praznina koje njihove porodice i danas nose. Prekinuti su zagrljaji, smeh i svakodnevni trenuci, a zamenile su ih tišina i tuga.

Neka imena stradalih ostala su poznata javnosti, dok su druga poznata samo njihovim najbližima, ali su sva podjednako duboko urezana u sećanje. Među njima je i dvogodišnji dečak koji je stradao tokom bombardovanja Novog Pazara, kao i petnaestogodišnja učenica Matematičke gimnazije, koja je poginula prilikom napada na most u Varvarinu.

Bombardovanje 1999. godine odnelo je i snove najmlađih, među njima i Gordane Nikolić i Milana Ignjatovića iz Vladičinog Hana, čiji su životi prerano prekinuti.

Posebno potresna sudbina vezuje se za šestogodišnjeg dečaka iz okoline Aleksinca, koji je stradao u napadu u Grdeličkoj klisuri. Tog 12. aprila 1999. putovao je sa roditeljima ka selu u blizini Surdulice, ali na odredište nikada nije stigao, a njegovo telo nikada nije pronađeno.

Među simbolima stradanja dece tokom bombardovanja ostala je i trogodišnja devojčica, Milica Rakić, koja je poginula u svom domu u Batajnici, čija je sudbina duboko potresla javnost i ostala trajno u kolektivnom sećanju.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, među žrtvama su bila i deca stara svega nekoliko meseci. Kako je navedeno u zvaničnim svedočenjima, najmlađi su imali tek dva do tri meseca, što dodatno oslikava razmere tragedije i stradanja nedužnih tokom tog perioda.

- Ima i osamnaestogodišnjaka koji su izgubili živote pod tim NATO bombama. Sve u svemu nije to lepa slika i zaista velika je tuga da je toliko dece stradalo, a isto tako treba pomenuti da pored poginule dece imamo i ogroman broj ranjene dece od kojih i danas neka deca imaju posledice u vidu invaliditeta, a o traumama psihičke prirode i ne znamo pošto nismo istraživali. Možda kada bismo sada, 20 godina posle bombardovanja, ispitivali tu generaciju koja je tada u vreme bombardovanja rasla, videli bismo kakva su njihova sećanja na te traumatične dane - poručila je.

Govoreći o stradanjima tokom bombardovanja, Margit Savović je istakla da joj je posebno potresan bio slučaj Irene Mitić, koja je poginula kod Vranja. Kako je navela, na bombi koja je usmrtila devojčicu bio je ispisan rukom uznemirujući natpis, što je, prema njenim rečima, dodatno pojačalo osećaj bizarnosti i strahote tog događaja.

Ona je podsetila i da tokom bombardovanja nisu stradali samo ljudi, već i objekti od ključnog značaja za decu – škole i vrtići. U Vranju je, kako je istakla, uništeno više dečjih vrtića, dok je pogođeno i dečje odeljenje bolnice "Dragiše Mišović".

Savović je ocenila da su objašnjenja o "kolateralnoj šteti" ostavila dubok trag, jer su, kako je navela, takvim tumačenjima i deca i ustanove u kojima borave svedeni na posledice koje se posmatraju kao neizbežne u ratu.

Spomenik sa epitafom "Bili smo samo deca", posvećen stradalim mališanima, podignut je u parku Tašmajdan u Beogradu na prvu godišnjicu NATO bombardovanja SRJ.

Sećanje na nevine žrtve i danas traje, kao podsetnik na stradanje koje je zauvek obeležilo mnoge porodice i ostavilo neizbrisiv trag u kolektivnom pamćenju.