IPAK NIJE SVE GOTOVO: Brajan Volš osuđen na DOŽIVOTNI ZATVOR za ubistvo Ane, ali zakon kaže drugačije? SD pisao američkom tužilaštvu, ostao je KLJUČNI KORAK
Suđenje Brajanu Volšu, optuženom za ubistvo Ane Volš, poreklom iz Srbije, završeno je jednom od najtežih presuda koje američki pravosudni sistem poznaje. Sudija Dajan Frenijer osudila je Volša na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta zbog ubistva prvog stepena, uprkos činjenici da telo žrtve nikada nije pronađeno. Time je okončano suđenje koje je od samog početka smatrano izuzetno složenim, kako pravno, tako i dokazno.
Nakon izricanja presude za ubistvo prvog stepena, sud je izrekao i dodatne kazne po preostalim tačkama optužnice. Brajan Volš je osuđen na kaznu do 20 godina zatvora zbog obmanjivanja policije i do tri godine zatvora zbog nezakonitog odlaganja tela, za šta se ranije izjasnio krivim. Tokom čitanja presude nije pokazao vidljive emocije.
Sudija Frenijer je u obrazloženju presude oštro opisala postupke optuženog, navodeći da se raskomadavanje tela i odlaganje posmrtnih ostataka u više kontejnera za smeće može opisati jedino kao "varvarsko i neshvatljivo". Posebno je istakla trajnu štetu nanetu trojici maloletnih sinova, kojima je, osim majke, uskraćena i mogućnost da ikada dobiju odgovor šta se sa njom dogodilo.
Ipak, sama presuda nije kraj pravnog procesa. Prema zakonima Masačusetsa, svaka presuda za ubistvo prvog stepena automatski pokreće žalbeni postupak pred Vrhovnim sudom pravde, koji će razmatrati zakonitost postupka, ali i snagu izvedenih dokaza.
Srbija Danas ponovo se obratila tužilaštvu
Nakon što je presuda Brajanu Volšu izrečena, portal Srbija Danas se ponovo zvanično obratio Kancelariji okružnog tužioca okruga Norfolk, podsećajući da smo tokom trajanja postupka dobili odgovor da tužilaštvo ne može da komentariše slučaj dok je suđenje u toku. Budući da je postupak sada okončan, a presuda doneta, uputili smo dodatni upit sa ciljem da se razjasne ključna pravna i dokazna pitanja od značaja za javnost u Srbiji, imajući u vidu poreklo žrtve i veliko interesovanje za ovaj slučaj.
U upitu smo zatražili odgovore na sledeća pitanja:
- Koje dokaze tužilaštvo smatra presudnim za osuđujuću presudu za ubistvo prvog stepena, imajući u vidu da telo Ane Volš nikada nije pronađeno?
- Koliku su ulogu u dokazivanju krivice imali digitalni tragovi, forenzički nalazi i ponašanje optuženog nakon nestanka supruge, u odnosu na neposredne dokaze?
- Koliko je tužilaštvo uvereno da će dokazna osnova predstavljena na suđenju izdržati žalbeni postupak pred Vrhovnim sudom pravde Masačusetsa, koji se po zakonu automatski pokreće nakon ovakve presude?
- Da li Kancelarija okružnog tužioca ovaj slučaj vidi kao primer da se ubistvo prvog stepena može dokazati i u takozvanim „slučajevima bez tela“, te da li on može predstavljati referencu za buduće krivične postupke ove vrste?
Iz Kancelarije okružnog tužioca okruga Norfolk odgovorili su da se stavovi tužilaštva u vezi sa ovim pitanjima nalaze u zvaničnom obraćanju okružnog tužioca Majkla Morisija na konferenciji za medije održanoj nakon izricanja presude, na kojoj su, kako navode, adresirana ključna pitanja o dokazima, presudi bez pronađenog tela i pravnim implikacijama ovog slučaja.
Morisi je tom prilikom naglasio da u ovom slučaju nije postojao jedan presudan dokaz koji je sam po sebi doneo presudu. Naprotiv, kako je rekao, odluka porote bila je rezultat „kombinovanog napora“ i velike količine dokaza prikupljanih u međuvremenu. Tokom suđenja svedočilo je gotovo 60 svedoka, dok je istraga obuhvatila detaljna pretraživanja kontejnera za smeće, deponija, transfer stanica, kao i brojnih prodavnica i objekata koje je Volš posećivao.
Prema rečima tužioca, forenzički dokazi, digitalni tragovi, nadzorni snimci, poruke, internet pretrage i ponašanje optuženog nakon nestanka supruge činili su jezgro slučaja. Morisi je naglasio da forenzika sama po sebi ne bi bila dovoljna bez jasnog i stručnog predstavljanja tih dokaza poroti, što je, prema njegovoj oceni, tužilački tim uspešno uradio.
Ipak, zakon kaže drugačije
Iako je Brajan Volš osuđen na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta, samim izricanjem presude slučaj pravno još nije završen. Okružni tužilac Norfolka Majkl Morisi potvrdio je na konferenciji za medije nakon presude da zakon Masačusetsa automatski pokreće žalbeni postupak pred Vrhovnim sudom pravde u svakom slučaju osuđujuće presude za ubistvo prvog stepena, a upravo na to pitanje o daljem toku postupka i snazi presude portal Srbija Danas je zvanično zatražio odgovor od američkog tužilaštva nakon izricanja kazne.
Morisi je tom prilikom naglasio da tužilaštvo u takvim situacijama ne govori o "pobedama ili porazima", već o tome da li je porota, na osnovu ukupnosti dokaza, došla do ispravnog zaključka. Prema njegovim rečima, poroti je tokom suđenja predstavljena izuzetno obimna i složena dokazna građa, od forenzičkih i digitalnih tragova, preko video-nadzora i internet pretraga, do svedočenja više desetina svedoka, što tužilaštvo smatra čvrstom osnovom koja može da izdrži žalbenu kontrolu. Drugim rečima, iako presuda nosi najtežu moguću kaznu, zakon predviđa još jedan važan korak: sudsku proveru procedure i dokaza, nakon koje će se definitivno odlučiti da li je doživotna kazna pravosnažna.
Šta sledi u žalbi i koliko postupak traje?
U toj fazi ne dolazi do ponovnog suđenja niti izvođenja novih dokaza. Umesto toga, sud razmatra da li je tokom postupka došlo do proceduralnih grešaka, pogrešnih sudskih uputstava poroti ili povrede prava optuženog koje bi mogle uticati na zakonitost presude. Posebna pažnja posvećuje se tome da li su dokazi pravilno prihvaćeni, da li je poroti omogućeno da donese odluku na osnovu zakonito izvedenih činjenica i da li je tužilaštvo postupalo u skladu sa ustavnim standardima.
U praksi, žalbeni postupci u ovakvim slučajevima mogu trajati od jedne do nekoliko godina. Sud najpre razmatra kompletan zapisnik sa suđenja, podneske obe strane i pravne argumente, nakon čega može zakazati i usmenu raspravu. Ishod žalbe može biti potvrda presude, njeno delimično preispitivanje ili, u retkim slučajevima, vraćanje predmeta na novo suđenje.
Važno je naglasiti da žalba ne znači automatsko dovođenje u pitanje presude. U slučajevima u kojima je porota donela odluku na osnovu obimne i koherentne dokazne građe, sudovi više instance u pravilu potvrđuju presudu, osim ako se utvrde ozbiljne proceduralne povrede.
Presuda bez pronađenog tela: Presedan u okrugu Norfolk
Jedno od ključnih pitanja koje je pratilo suđenje odnosilo se upravo na činjenicu da telo Ane Volš nikada nije pronađeno. Na konferenciji za medije, Morisi je otvoreno rekao da su u Masačusetsu i ranije postojali slučajevi u kojima je došlo do osuđujućih presuda bez pronađenog tela, ali je naglasio da je ovo prvi slučaj kojeg se seća u kojem je izrečena presuda za ubistvo prvog stepena u takvim okolnostima.
Ta izjava jasno pozicionira slučaj Volš kao presedan po težini presude, ali i kao primer da američki pravosudni sistem, u određenim okolnostima, može dokazati ubistvo van razumne sumnje i bez pronalaska posmrtnih ostataka, ukoliko je ukupnost dokaza dovoljno snažna.
Naglasio je i da je porota imala sve informacije potrebne da donese odluku, čime je indirektno izrazio poverenje u stabilnost presude pred višom sudskom instancom.
Pravosuđe govori, ali pitanje ostaje
Iako je presuda izrečena, jedno ključno pitanje ostaje bez odgovora: gde je telo Ane Volš. Upravo taj nedostatak fizičkog dokaza čini da slučaj, i pored pravosnažne presude, ostane duboko uznemirujući za porodicu, ali i za javnost.
Tužilaštvo je u više navrata isticalo da su uložen ogromni napori da se pronađu posmrtni ostaci, ali bez uspeha. Morisi je u završnici obraćanja naglasio da je zadatak njegove kancelarije da govori u ime žrtava, i da je u ovom slučaju pravda, po njihovom uverenju, zadovoljena presudom.
Za porodicu Ane Volš, međutim, odsustvo tela znači i odsustvo završetka. Pravda u sudnici ne briše činjenicu da se sudbina žrtve nikada nije do kraja razjasnila.
Srbija Danas/Petar Stojković
