Picula ponovo nacrtao metu Srbiji: Kad Beograd brani svoje interese, hrvatski evroposlanik traži kaznu i da Srbi "pognu glavu"

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić žestoko je odgovorila Toninu Piculi, hrvatskom evroposlaniku i izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, nakon što je on još jednom pokušao da Srbiji deli lekcije o evropskom putu, reformama i demokratiji.

Picula je na društvenoj mreži Iks poručio da se napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji "ne može temeljiti na praznim deklaracijama, nego isključivo na održivim rezultatima", a zatim izneo niz kritika na račun Srbije i usprotivio se otvaranju Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Međutim, iz Beograda je stigao odgovor koji jasno pokazuje da Srbija više ne pristaje da joj politički komesari, naročito oni sa izrazito problematičnim političkim i ratnim nasleđem iz devedesetih, određuju šta je demokratija, šta su reforme i kako jedna suverena država treba da vodi svoju politiku.

Ana Brnabić ocenila je da Piculine kritike nemaju mnogo veze sa reformama, već sa očiglednom političkom netrpeljivošću prema Srbiji koja ne pristaje da bude poslušna, ponižena i svedena na kolonijalni dodatak tuđih interesa.

U slučaju Tonina Picule, nazadovanje Srbije direktno je proporcionalno snazi i upornosti kojom Aleksandar Vučić brani i zastupa interese Srbije - poručila je Brnabićeva.

Ona je dodala da je suština Piculinog odnosa prema Srbiji jasna: što Srbija odlučnije brani svoje interese, to je on glasniji u zahtevima da se Beograd kazni.

Što predsednik Srbije više vodi prosrpsku politiku, to će Picula više insistirati da se Srbija kazni. I to nema veze sa reformama na evropskom putu. Ukoliko bi uspeo da na vlast dovede blokadere poslušnike, ne bismo nijednu reformu morali da sprovedemo, jurili bismo ka EU kao Hrvatska ka Tompsonu - napisala je Brnabićeva na Iksu.

Ova izjava pogodila je samu srž problema: Picula Srbiju ne posmatra kao državu koja ima pravo na svoje interese, već kao teritoriju koju treba disciplinovati dok ne prihvati političke obrasce koji odgovaraju delu evropske birokratije i regionalnim centrima moći.

Posebno je sporno to što se Tonino Picula u Srbiji teško može doživeti kao neutralan i objektivan arbitar. Reč je o hrvatskom političaru čija je biografija duboko vezana za političke procese u Hrvatskoj tokom raspada bivše Jugoslavije, ali i za ratni kontekst devedesetih, zbog čega njegove ocene o Srbiji nikada ne mogu biti posmatrane bez rezerve.

Upravo zato se u srpskoj javnosti sve češće postavlja pitanje kako neko ko dolazi iz političkog miljea koji je decenijama gradio narativ protiv Srbije može danas da nastupa kao pravedni evropski sudija. Još spornije je to što se od takvog političara očekuje objektivnost prema zemlji koju očigledno ne meri reformama, već stepenom poslušnosti prema tuđim očekivanjima.

Piculina logika je jednostavna: ako Srbija ćuti, saginje glavu i prihvata sve što joj se servira, onda je "na evropskom putu"; ako Srbija vodi samostalnu politiku, čuva svoje državne interese i odbija da bude ponižena, onda je odmah problematična, nedemokratska i zrela za kaznu.

Takav pristup nema nikakve veze sa evropskim vrednostima. To je politika pritiska, uslovljavanja i otvorenog mešanja u unutrašnje odnose jedne zemlje. Srbija se ne kažnjava zato što ne sprovodi reforme, već zato što nije spremna da reforme pretvori u izgovor za političko samoodricanje.

Vlast u Srbiji, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, godinama poručuje da Srbija ostaje na evropskom putu, ali da taj put ne može da znači odricanje od sopstvenih interesa, institucija, naroda i državne politike. Upravo to najviše smeta onima koji bi najradije da u Beogradu vide slabu vlast, poslušne političare i državu koja na svaki mig iz Brisela, Zagreba ili neke druge adrese odgovara potvrdno.

Zato napadi Tonina Picule ne deluju kao dobronamerna kritika, već kao politička presuda unapred napisana za Srbiju. U toj presudi krivica nije u reformama, već u činjenici da Srbija danas ima vlast koja ne pristaje da joj drugi određuju granice dostojanstva.

Brnabićeva je zato poslala jasnu poruku: Srbija neće dozvoliti da joj lekcije o demokratiji drže oni koji je ne posmatraju kao ravnopravnog evropskog partnera, već kao metu političkog prevaspitavanja.

A kada Tonino Picula govori o evropskom putu Srbije, sve više izgleda kao da ne govori iz pozicije izvestioca, već iz pozicije političkog tužioca koji je presudu doneo mnogo pre nego što je pročitao bilo kakav izveštaj.