VUČIĆ NA SRETENJE ODRŽAO GOVOR ZA PAMĆENJE Predsednik na krcatom trgu poručio: "Srbiju neće pobediti, hvala što se ne plašite" (VIDEO/FOTO)

Predsednik je zamolio okupljene da skupe sve transparente da i drugi ljudi mogu da vide i posebno se zahvalio ljudima koji su na skup došli iz Doboja.

- Hvala vam svima. Hvala što ste zabrinuti za svoju zemlju, ali ne i uplašeni. Hvala što znate šta štitite, šta čuvamo ali i branimo! Znamo da nam je Srbija ugrožena. Okupili smo se zato što znamo da je spolja napadnuta, ali je pomažu i mnogi iznutra. Manipulišu decom i upotrebljavaju ih u političke svrhe. Nije onima spolja koji su sve organizovali cilj srušiti Vučića, već Srbiju.

- Cilj je srušiti Srbiju zato što onih oće da Srbija ne bude ekonomski napredna, oni hoće da Srbija bude slaba u regionu, oni hoće da Srbija ne može i ne sme da pomogne Republici Srpskoj, oni hoće Srbiju koja kleči i izvinjava se i za zločine koji su nad njenim narodom počinili - kazao je on.

Podsećao je na slučaj kad smo se pre više od 12 godina izvinjavali Hrvatima za "Oluju", a Albancima što pokušavaju da otmu deo naše zemlje.

- Jesmo li kao država svesni da moramo da sačuvamo napu budućnost? Šta mislite šta su sve razlozi? Navešću vam 3 tačke zašto je sve ovo pokušaj obojene revolucije. Srbija nije pristala na kapitalicju, Srbija KiM doživljava kao deo Srbije. Pokušavaju da smenj ekonomsku snagu Srbije, vrate poslušnike na vlast i govore im šta da rade i čine. Pre 12 i 15 godina sednica Vlade se održi kad u američkoj vladi odobre dnevni red. Danas ne smeju da pomisle da pozovu i pitaju za dnevni red. Cilje da Srbija bude nemoćna, uvek su jačali sve oko nas i tražili da Srbija bude slabija. 

Podseća na raskol u CG unutar DPS 1997. godine, te ističe da je to bila najava "razdruživanja sa Srbijom".

- Prvo su se takmičili ko je veći Srbin, a onda su se još 1999. godine neki dogovorili da podrže NATO agresiju i samo čekali priliku da se odvoje od SRJ - rekao je on.

Podseća da je to bio glavni uslov da Amerikanci daju pare dosovcima, te da je bivši ministar Svilanović rekao da su oni svi znali da će Crna Gora morati da ode.

- Zato vam danas kažem - Ne mislite valjda da je smisao svih milijardi koje su dali u tome da umesto Vučića dođe Jovanović, Petrović ili bilo ko drugi. Ne! Cilj je da sruše Srbiju! Oni vam to otvoreno govore i kažu da su sačuvali pozivni broj za Vojvodinu i da govore vojvođanskim jezikom, stvaraju "vojvođansku naciju", a mi se svi pravimo da to ne vidimo - rekao je on i ukazao na to šta priča Dinko Gruhonjić.

- Srbija je danas ponosna i podigla je glavu! Traže da Srbija uvede sankcije Rusiji, a ja kao predsednik Srbije sam rekao da je Srbija slobodna, nezavisna i suverena zemlja koja će uvoditi sankcije kome i kada hoće - rekao je i ukazao na važnost očuvanja tradicionalnog prijateljstva sa Rusijom, kao i prijateljstva sa Kinom. Zastrašujući je napad na našu zemlju ogromnim sredstvima i ogromnom snagom

- Ja nisam isti čovek kao pre tih 110 dana, od upada u Gradsku skupštinu i svega što su uradili u poslednjih 110 dana, ja sam drugačiji. Kod mene više nema ni smeha ni osmeha, ne postoji šta nisu uradili protiv ove države. zastrašujući je napad na našu zemlju, ogromnim sredstvima i snagom i jedino što je Mile uradio, pozvao me, ja se javim i mislim ima nešto važno da kaže, a on kaže "samo da čujem kako si", ja se onda lažno osmehenm da mu udovoljim. I nisam dobre volje i ne mogu da budem dobre volje kad nam deca ne idu u škole nego blokiraju ulice. Profesori uživaju u svojoj slavi, zarađuju nezarađenu platu. Sprovode revoluciju po tuđim notama. Studenti buntovni, sve razumem, ali ne razumem ove starije da se toliko prave naivni da ne znaju o čemu je reč. Za ta tri meseca, sve što sam imao političkih emocija kao da su u meni ubili. Pogledajte šta su mi sa porodicom uradili. Oni su samo fizički živi. Ima li nekoga da nisu nešto najgore rekli? Za najmalđeg sina su rekli da je hologram.

Obećao je da će se boriti većom snagom nego ikada.

- Propala im je obojena revolucija! Javite im i u USAID i u NED, gotovo je s tim i pobedila je Srbija. Nikada Srbiju pobediti nećete - rekao je on.

Podsetio je i na svoje napore da se dođe do mira u regionu.

- Nije više Srbija džak za udaranje bilo kome i više nikome neće biti i nije Srbija šaka zoba da je pozoba svako - rekao je on.

Ističe da će Srbija biti sve jača i snažnija.

- Kada za nekoliko nedelja shvate da im je revolucija potrebna, nama će biti potrebni meseci, plašim se i godinu dana da zemlju oporavimo od štete i katastrofe koju su zemlju uradili, a uspećemo u tome - rekao je Vučić i najavio povećanje plata u brojnim oblastima. Formiraćemo pokret o Vidovdanu. Tu mora biti mesta za divne mlade ljude, najbolje, najuspesnije, doktore, lekare. Knjige deco, a ne zvona i praporci! Uništiću vas u celoom svetu, jer moj udžbenik kako sam pobedio "obojenu revoluciju" biće najčitaniji bestseler u celom svetu. Prodavaće se u Kini, širom sveta, sad vas znam u srži, svaki evro i dolar ulažete u rušenje zemlje. Pomoći ću svima drugima da se od vaših obojenih revolucija uspešno brane u Srbiji. Dovoljno je i to da vam saopštim da se nadam da ću sa Robertom Ficom i drugima, nadam se da će se i Tramp pridružiti 9. maja kada budemo slavili oslobađanje od fašizma.

- Vojvodina je Srbija i Srbija Vojvodina, aklamacijom prihvatite ovde. Imamo i mi naše plenume, mnogo veće nego svi njihovi zajedno. Hvala vam dagi prijatelji, vi ste snaga Srbije, vi ste mi sve, vi mi dajete snagu da se borim. Videće čoveka nesalomivog i nepokolebljivog, sve što su pokušali da urade, već jesu. Više ništa ne mogu. Uzvraćamo politički udarac tim slugama koji su pokušali da sprovedu obojenu revoluciju. Pobediće Srbija! - zaključio je Vučić. 

Zvanični deo programa počeo je intoniranje himne Srbije "Bože pravde".

Studentkinja Marina Stanišić podržala skup i predsednika Vučića

- Znamo koliko su žuljevi naših roditelja vredni - rekao je on.

- Mi studenti iz manjih sredina vrlo dobro znamo koliko truda treba da bi smo našli svoje mesto u društvu

Poručila je i da je samo obrazovan narod slobodan narod.

Doktor Dalibor Stojanović održao je govor pred masom okupljenih

Doktor Dalibor Stojanović koji se iz Norveške vratio u Srbiju poručio je da je naša zemlja izrodila velike ličnosti.

- Rođeni smo i čitav smo život proveli na Kosovu i Metohiji gde smo se školovali sa jednim jedinim ciljem - da lečimo naš narod, naše ljude. U potrazi za dodatnim obrazovanjem životni put nas je odveo u Norvešku. Ta zemlja nam je mnogo pružila sem osećaja da smo svoji na svom - rekao je on.

Doktor Stojanović poručio je lekarima u inostranstvu da ih Srbija treba.

- Danas po prvi put nakon mnogo godiana svedoci smo povratka mnogih stručnjaka u zemlju. To predstavlja nadu i znak da su stvari u Srbiji krenule na bolje. 

"Srećemo se na Sretenje" sa Milanom Kneževićem

Lider DNP Milan Knežević preneo je pozdrav okušljenima iz srpske Crne Gore i čestitao im Sretenje.

- Prenosim vam pozdrav iz bratske Crne Gore i čestitam praznik - uspomenu na junake koji usred zime podigoše barjak otpora da bi mi danas 2020 godina kasnije mogli slobodno da vijorimo trobojke i divimo se Srbiji.

- Nisam morao u toaletu da povučem dve crte kokajina, čak ni da popijem bromazepam, da bih vam ovdje punog srca rekao kako volim ovu Srbiju i kako mi je drago što je slobodna, što je prkosna, što je nezavisna, vojno-neutralna, što nikada neće odustati od svojih istorijskih, izvornih i duhovnih izvorišta, jer bi se onda odrekla i ovih topovskih junaka, ali bi se odrekla i onih junaka sa Cera, sa Kolubare, onih junaka sa Kajmakčalana, sa Mojkovca, sa Solunskog fronta.

- Zato želimo da sa ovom Srbijom i mi Srbi u Crnoj Gori i svi ljudi dobre volje gradimo zajedničku budućnost. Vojvodina je Srbija!

Okupljenima se obratio i Milorad Dodik

- Došao sam ovde da kažem kako neki iz Sarajeva govore kako iz Srbije žele neku ekspanziju prema RS i da žele da je priopoje. Ne, mi iz RS želimo da budemo Srbija. I to je naš cilj. Nas zanima Srbija i volimo je i uvek ćemo dolaziti! Ne želim da gledam bilo koga koji urušava Srbiju. Vučić je digao ovu državu, preporodio je. Srbija ima izgrađene puteve, bolnice - zemlja je u ekspanziji".

- Srbija je na međunarodnom planu promenila svoju poziciju. Sa Aleksandrom Vučićem i njegovom međunarodnom pojavom Srbija je jaka i moćna. Većinska Srbija je na strani Aleksandra Vučića. Na njegovoj strani su svi Srbi. Zato mu moramo dati snagu i reći mu večeras - predsedniče verujemo u vašu politiku!

Poručio je studentima da pitaju profesore koliko su imali projekata sa zločinačkom i kriminalnom organizacijom USAID.

- Kolana je 12 kilometara trenutno, očekujemo između 120 i 130 hiljada ljudi - kazao je Vučić u prvoj izjavi.

Predsednik Vučić stigao je u voz kojim će putovati u Sremsku Mitrovicu. Njega su mladi u vagonu pozdravili povicima: "Aco Srbine".

- Kolona autobusa na ulazu u Sremsku Mitrovicu je duga 12 kilometara, očekujemo 120.000 ljudi. A vi momci i devojke sedite, mene je sramota da ja sednem dok vi stojite - rekao je predsednik.

Pitao je i ministra Malog da li je trčao maraton, i kroz smeh rekao: "Umesto da radiš za narod, ti trčiš".

On kaže da je u piku u Kragujevcu bilo 16.000 ljudi, i dodaje da vole da se skupljaju uvek tamo gde je sadašnja vlast nešto radila.

- Na Slaviji, kod Ikee, kod obnovljene Palate Pravde, u Beogradu na vodi... Sve je inverzno. Kada pričaju o institucijama, onda oni ruše institucije. Naprave neko telo od 17 ljudi, valjda kao G17, pa to telo treba da donosi presude. Neće pregovore sa nama, ali će sa njima da sklapaju ugovore od 650 miliona evra kada treba da ih zarade. Danas su pretukli dvojicu ljudi, jednog u Novom Sadu, drugog u Kraljevu - kazao je predsednik.

Ljudi umeju da prepoznaju sve i vide sve.

- Biće sve to u redu - rekao je Vučić.

Učlanjivanje u pokret kreće tek od 15. marta, a biće formiran za Vidovdan.

- To je za nas strateška stvar. Sećate se kada sam rekao da ću napisati knjigu kako sam pobedio Obojenu revoluciju. Nisam ja to slučajno rekao. Gotovo je sa tim pokušajem, moda je prošla, narod je sve video. Sada je vreme da narod kaže kakav put u budućnost želi, kako da radimo. A naše je da bez obzira na sve poruke nasilja, mi smo im dali pojas za spasavanje. Od njih zavisi da li hoće taj pojas ili neće, ili će se baviti bajkama o zaustavljanju aviona na pisti - istakao je on.

Tokom putovanja Vučić je pokazivao gde se grade novi objekti, kao i firme koje su došle u Srbiju.

- Narod je danas zbunjen i zabrinut. Sve što vidimo u Srbiji da se događa je velika promena u odnosu na pre tri ili četiri nedelje. Ljudi su svesni da blokade i protesti predstavljaju sve veći problem za ekonomiju države. Nezadovoljstvo naroda je sve veće, klatno besa se okrenulo potpuno na drugu stranu. Nekima koji su se nečasno ponašali, pojedini rektori i dekani, dali smo im pojas za spasavanje ponudom za razgovore, i verujem da su sada toga svesni. Potpuno je drugačije mišljenje u narodu sada. Biće nam potrebno mnogo truda i rada da sa tim ljudima razgovaramo, da nauče šta je demokratija i volja naroda. Ali istovremeno da mi slušamo i čujemo njih, i da pokušamo da vratimo zemlju na dobar kolosek, posle užasnog januara i jednako loše februara, biće nam potrebni meseci da promenimo stvari - rekao je predsednik.

Kaže da nas neodgovorno ponašanje određenih ljudi ugrožava penzije i plate, ali da veruje da će biti dovoljno pameti da se sve uredi na kraju.

- Moramo da nastavimo da radimo, 56 zemalja je potvrdilo da dolazi na Ekspo. Moramo da gledamo i šta će biti sa geopolitičkom situacijom. Uskoro ću tražiti razgovor sa Putinom, Đurić će pričati sa Lavrovom u ponedeljak. I nadam se da ćemo tamo do Vaskrsa prisustvovati čudu, da se napravi primirje Rusije i Ukrajine. Onda bi 9. maja, verujem da bi i Donald Tramp mogao da dođe u Moskvu. Si Đinping je već najavio dolazak, naravno, on je najvažniji od svih nas - istakao je on.

Predsednik kaže da su uglavnom najbogatiji na ulicama, i da ovo nije socijalni bunt.

- Mnogi pronađu 1000 stvari za nezadovoljstvo, to je uvek lako uraditi. To je osnovna potka svake revolucije. Nađete povod, kao što je bila tragedija u Novom Sadu, a onda lažete svaki dan. Mi smo sami platili sendviče, ali one jaganjce i autobuse i kamione za bicikle mora takođe da plati. To neko plaća iz dana u dan, akciju za akcijom. To je neko spolja, sami su se hvalili da su u moje rušenje uložili preko 3 milijarde dolara. Ponosan sam da su morali da ulože toliko novca, i opet su izgubili. Ne vide da su se stvari promenile. Ništa ne može da se dogodi, osim ako me neko ne ubije - kazao je Vučić.

Istakao je da je ovo jedna od najprljavijih obojenih revolucija u istoriji, i da nema ništa prljavije od manipulacije decom.

- Logično je da će dete da kaže da neće da ide u školu. I kriv sam što je država dozvolila da se štrajkuje u školama. Država ima mehanizme, i zna da je to protivpravno. Država je to uradila da bi dobila rat protiv onih spolja. Oni su samo čekali incident ili nasilje, kako bi to iskoristili. Nijedan pendrek nije upotrebljen - rekao je Vučić.

Kaže i da svi među dekanima i profesorima znaju da je ova priča gotova, i da će pričati da su uvek bili za razgovore.

- A nisu, mogli su ih imati od prvog momenta. Nije tu Žiofre ništa kriv, ne znam što je napadan. Njegov posao je da priča sa svima. Ali je rektoru posao da pre svih priča sa mnom. Valjda je logično da mu bude preči predsednik njegove države, nego strani ambasador. A to nije bio slučaj. I hoćete li da se kladimo da hoće da razgovaraju. Znaju oni da je gotovo - kazao je on.

Na pitanje ministra koju pesmu da pusti, Vučić je rekao da želi da čuje "Srce heroja", "Vilu sa Košara", ili od Styx-a "Boat on the river".

- Uskoro ćemo nabaviti kineske vozove, kao i Štadlerove. To je isti kvalitet, po svim mogućim standardima. Sada zbog atmosfere u kojoj živimo neće niko da potpisuje ugovore, recimo za deonicu do Subotice. Ali završićemo mi to. Mislim da će Mađari do marta ili aprila 2026. završiti svoj deo. Dva sata i 40 minuta od centra Beograda do centra Budimpešte - kazao je predsednik.

Istakao je da će Laz i Munjino brdo biti najduži tuneli, i tek posle toga će biti Iriški venac.

- Ali svakako je najteži tunel Munjino brdo. Najviše muka je bilo probiti planinu Jelicu - kazao je on kroz smeh.

Vučić je posle telefonskog razgovora rekao da je 1100 autobusa parkirano, a da još 700 treba da stigne.

- Tri četiri kilometra kažu mi da je na naplatnoj rampi kolona - rekao je on, i kaže da ga je sramota da komentariše navode da je plaćano ljudima da dođu.

On je govorio i o separatizmu, na primeru Crne Gore.

- Kada se Đukanović odvajao, govorili su svi da su za Srbiju, iako su jasni bili znaci da će to ići u drugom smeru. Samo dve godine posle agresije NATO su krenuli i u odvajanje od SRJ. To je i Svilanović rekao, da svi koji su išli u Budimpeštu išli su po pare, da je uslov bio da se odvoji Crna Gora. Oni hoće samo dalje rastakanje Srbije. Nije za džabe rekao Ješić da su uspeli da sačuvaju pozivni broj za Vojvodinu. Šta je još potrebno da nam se upali crveni alarm. U deklaraciji piše, a gotovo niko je nije pročitao. Niko nije našao nijednu neistinitu reč u tome - istakao je Vučić.

Naglasio je da je cilj samo rušenje Srbije, i da zbog toga mnogi zagovaraju odvajanje Vojvodine.

- Cilj je bio da se uništi rast Srbije, da ne budemo najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Da nam deca izgube budućnost, da zadovoljavaju interese nekih drugih, da ne uče. Ne postoji veći greh od toga - rekao je on.

Ako se po jutru dan poznaje, skup u Mitrovici biće jedan od masovnijih u poslednje vreme.

 Nedaleko od naplatne rampe "Šimanovci" već su formirane ogromne kolone.

Kompletan tekst Deklaracije:

1

Istorijski razvoj Srpske Vojvodine.

Istorijsko prisustvo srpskog naroda na širem prostoru Panonije zabeleženo je u kontinuitetu od ranog srednjeg veka, a jedna od najznačajnijih tekovina koje baštini jeste delovanje Svete braće Ćirila i Metodija upravo u ovim krajevima tokom devetog stoleća.

Srbi se, kao branioci hrišćanske Evrope pred osmanskom najezdom, u većem broju naseljavaju od 14. veka, a posede u prečanskim krajevima preuzimaju srpski despoti iz loza Lazarevića i Brankovića.

Iako kratkoga veka, carstvo Jovana Nenada u Bačkoj, Banatu i Sremu s početka 16. veka predstavlja izraz želje za vaskrsom srpske srednjovekovne države, baš kao i veliki Banatski ustanak s kraja istog stoleća, nakon kojeg su Turci na Vračaru spalili mošti Svetog Save, pod čijim barjacima su srpski ratnici vojevali.

Privilegije koje su Srbi dobili nakon Velike seobe 1690. godine, kao živi vojnički bedem hrišćanske Evrope, očuvale su kulturu, veru, tradicije i običajno pravo srpskog naroda, a crkveno-narodni sabori ostali su zaloga obnove srpske državnosti u novom veku.

Karlovačka mitropolija osnovana 1708. godine bila je duhovni i nacionalni stub srpstva u Habzburškoj monarhiji. Odigrala je ključnu ulogu u očuvanju pravoslavnog identiteta i nacionalne kulture, pripremajući teren za konačno ujedinjenje srpskih zemalja i obnovu Srpske patrijaršije.

Srbi su svoju Vojvodovinu tražili odmah po dolasku u prečanske zemlje. Srpska pravoslavna crkva sa Pećkom patrijaršijom i Karlovačkom mitropolijom, bila je baštinik kolektivne svesti o bogatom državotvornom nasleđu iz srednjovekovne epohe i čuvar narodne tradicije i etnološko-duhovnih osobina srpskog naroda.

Crkveno-školska autonomija i narodna samouprava omogućila je Srbima nacionalnu konsolidaciju, očuvanje postojećih i izgradnju novih kulturnih, verskih i obrazovnih institucija, među kojima su od posebnog značaja fruškogorski manastiri, Matica srpska, Karlovačka gimnazija i Bogoslovija, Srpska pravoslavna gimnazija u Novom Sadu i prva srpska Učiteljska škola u Somboru.

Srpska inteligencija i srpsko građanstvo, kao i privredne strukture iz prečanskih zemalja neprestano nadahnjuju i neposredno grade mladu srpsku državu tokom 19. veka, pomažući njeno širenje i oslobođenje od osmanske vlasti.

Majska skupština održana 1848. u Sremskim Karlovcima, na kojoj je mitropolitu Srpske pravoslavne crkve vraćeno dostojanstvo patrijarha, a Srem sa vojnom granicom, Baranja, Bačka sa Bečejskim distriktom i Šajkaškim bataljonom i Banat sa vojnom granicom i Kikindskim distriktom se ujedinili u Srpsku Vojvodinu, predstavlja uz Prvi i Drugi srpski ustanak jedan od temelja moderne srpske državnosti.

Delo Svetozara Miletića ostaje večno utkano u istorijsko sećanje srpskog naroda. Kao osnivač Ujedinjene omladine srpske, Srpske narodne slobodoumne stranke, Družine za ujedinjenje i oslobođenje Srbije sa sedištem na Cetinju, lista „Zastava” i gradonačelnik koji je učinio srpski jezik zvaničnim u Novom Sadu, okitivši ga potom srpskom trobojkom, dostojan je mesta u panteonu otaca nacije.

Odluka Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena, održane 25. novembra 1918. godine, kojom se Banat, Bačka i Baranja prisajedinjuju Kraljevini Srbiji, kao i Srem jedan dan ranije, izraz je suverene volje naroda, realizacija vekovnih težnji, predstavlja trijumfalno okončanje državotvornog pregnuća predačkih naraštaja i kao takva ostaje upisana u večnosti.

2

Kontinuirani pokušaji etatizacije Vojvodine i nametanja ideje o tzv. vojvođanskoj naciji.

Uz negiranje srpskog etničkog, duhovnog, kulturološkog, istorijskog i političkog karaktera i nasleđa Vojvodine, jugoslovenski komunisti usvojili su stanovište zasnovano na načelima Kominterne, da je prostor nekadašnjeg Srpskog Vojvodstva zapravo zasebna etatistička tvorevina, bez suštinskih veza sa delom Srbije i srpstva južno i zapadno od Save, Dunava i Drine.

Zastupnici ideje o posebnosti takve, etatistički modelirane Vojvodine uporno su zanemarivali odluke građana severne srpske pokrajine o Prisajedinjenju iz 1918. godine, a istoriju prečanskih zemalja posmatrali su samo u kontekstu uzdizanja nekakve kolektivne svesti „vojvođanske populacije” o „sanktosakralnoj autonomiji”. U višedecenijskom poduhvatu razaranja srpskog nacionalnog organizma, veoma osmišljeno i dosledno afirmisana je i ideja o postojanju vojvođanskog političkog, duhovnog i nacionalnog identiteta.

Bez istorijske osnove, socijalne, ekonomske i nacionalne opravdanosti, veštački stvoren vojvođanski separatizam, eufemistički je determinisan kao „autonomaštvo”.

U procesu afirmisanja nepostojeće „vojvođanske nacije” i njene fantomske državnosti, komunističke vlasti, a nakon njih i tzv. proevropske i građanističke opcije, nisu mogle da se oslone na nacionalne snage drugih, brojnih naroda u severnoj srpskoj pokrajini, budući da su svi oni, sasvim ispravno i prirodno, štitili svoje nacionalne identitete. Obavezu da svoj nacionalni identitet zamene za „vojvođanski”, jugoslovenski komunisti rezervisali su samo za srpski narod.

U isto vreme je kroz školski sistem, medije i merama administracije građen lažni narativ o tome da je etatistički, autonomaški model Vojvodine u funkciji pripadnika manjinskih zajednica, iako u stvarnosti samo ugrožava očuvanje njihove kulture, tradicije i jezika.

3

Ustavnopravni položaj Vojvodine posle Drugog svetskog rata – od autonomne pokrajine čija autonomija se širi, preko kvazifederalne jedinice, do povratka u ustavne okvire standardne političko-teritorijalne autonomije

U prve tri decenije postojanja socijalističke Jugoslavije, autonomija Vojvodine kontinuirano se politički i pravno širila, prevazišavši sve standarde poznate u uporednom pravu, što je na kraju i potvrđeno donošenjem Ustava SFRJ i Ustava SR Srbije iz 1974, a na osnovu ovih ustavnih akata i Ustava SAP Vojvodine iz 1974. godine. Te godine pravno je završen proces federiranja federacije, odnosno pretvaranja federacije u konfederaciju, a dvema autonomnim pokrajinama u Srbiji praktično je priznat status republika unutar republike. U tom periodu najviši pravni akt Vojvodine prešao je put od podzakonske norme, preko Statuta, Ustavnog zakona, pa na kraju čak do Ustava. Još u uvodnim načelima pokrajinskog ustava naglašeno je da se „SAP Vojvodina udružila u Srbiju, u okviru SFR Jugoslavije”.

Nesvojstveno pojmu autonomija u uporednopravnoj teoriji i praksi, donošenjem sopstvenog ustava SAP Vojvodina tada dostiže svoj političko-pravni vrhunac. U periodu nakon 1974. godine SAP Vojvodina imala je sopstvenu ustavotvornu, zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, poseban poreski sistem i policiju, pa čak i izvestan međunarodnopravni subjektivitet svojstven isključivo suverenim državama. U socijalističkoj Jugoslaviji, dakle, pojam autonomije nadmašio je sve poznate pravne i političke okvire i doveo do procesa dezintegracije Srbije.

Taj proces zaustavljen je u periodu od 1988. do 2000. godine, da bi nakon petooktobarskih političkih promena ponovo bilo aktuelizovano „vojvođansko pitanje”. Prvi pravni korak na tom putu bio je tzv. Omnibus zakon iz 2002. godine, koji je već narušio koncept standardne političko-teritorijalne autonomije iz još važećeg Ustava Srbije iz 1990. Protivno Ustavu Srbije iz 2006. koji autonomne pokrajine definiše kao „autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju”, doneti su Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i Statut AP Vojvodine iz 2009. Oba pravna akta služila su kao pravni osnov za dezintegraciju Srbije i podsticanje separatističkih tendencija i procesa. Ovi akti su izmenili ustavnu definiciju Vojvodine kao autonomne pokrajine, proširili izvorne nadležnosti na one koje AP Vojvodina po Ustavu ne može da ima, predvideli drukčiju organizaciju vlasti od one propisane Ustavom i sl. Izvršni organ pokrajine tada prvi put dobija naziv Vlada AP Vojvodine, kao i nadležnost da „utvrđuje i vodi politiku”, što po Ustavu predstavlja isključivu nadležnost Vlade Srbije. Predviđa se i protivustavno osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Ustavni sud je najpre oglasio neustavnim bitne odredbe Zakona, a potom i oko dve trećine, i to najvažnijih, odredbi Statuta.

4

Zaustavljanje separatističkih tendencija i vraćanje AP Vojvodina u ustavne okvire (2012–2014).

Novi Statut iz 2014. godine donet je, uz poštovanje navedene odluke Ustavnog suda, u svemu u skladu s ustavnim okvirom iz Ustava Srbije iz 2006, odnosno kao podzakonski akt usklađen je s Ustavom i važećim zakonima. Novim Statutom Vojvodina je definisana kao „neodvojivi deo Srbije”, gde se neguju „evropski principi i vrednosti”. Ovakav Statut, u saglasju i sadejstvu s ostalim pravnim aktima, odražava pravu meru autonomije Vojvodine, čija je granica povučena Ustavom Republike Srbije.

5

Vojvodina kao multikulturna, multinacionalna i multikonfesionalna zajednica zasnovana na ravnopravnosti građana.

Tokom trajanja socijalističke Jugoslavije, crkvene eparhije na prostoru Vojvodine i pored ogromnih pritisaka od strane vlasti uspele su da sačuvaju liturgijski život i tradicije srpskog naroda. U vremenu demokratizacije našeg društva, ekonomskih i političkih kriza, kao i velikih ratnih iskušenja, Srpska pravoslavna crkva se pokazala kao ujedinjavajuća snaga i ključni element srpskog identiteta u ovim krajevima.

Vojvodina je plod slobodarskih težnji srpskog naroda u prečanskim zemljama, a istovremeno je dom za sve verske, etničke i nacionalne zajednice, njihove kulture, maternje jezike, duhovne vrednosti i tradicije.

Renesansa do koje dolazi u odnosima Srba i Mađara upravo u poslednjih deset godina, najbolji je dokaz za to da autonomaško-etatistički model ustrojstva Vojvodine ne samo da nije doprinosio međunacionalnom skladu, već da je njegovo odbacivanje predstavljalo nužan preduslov unapređenja razumevanja, sloge i saradnje među nacionalnim zajednicama u pokrajini.

Vojvodina je izraz evropskih vrednosti, zajednica svih građana koji žive na teritoriji autonomne pokrajine, isto koliko je i neraskidivi deo nacionalnog, političkog, ustavnog i kulturnog identiteta moderne Srbije. Ove duhovne vertikale ne potiru se međusobno, već se nadopunjuju. Promovisanje drugih partikularističkih, autonomaških, pa i separatističkih i antisrpskih sadržaja predstavlja krajnje izopačenje i, sledstveno tome, potpunu negaciju velikih ideala na kojima je Vojvodina sazdana.

Vojvodina nije tek deo Srbije, Vojvodina jeste Srbija. Vojvodina je ime, a Srbija prezime. Kao što Srbije nema bez Vojvodine, tako ni Vojvodina ne može postojati izvan Srbije.