Izbio "građanski rat" u Hrvatskoj: Sve zbog novog zakona, ljudima se u poštanskim sandučićima pojavljuju i anonimne poruke

Radi regulisanja međuvlasničkih, ali i dobrosusedskih odnosa, Vlada Hrvatske je nedavno usvojila niz propisa koji se odnose na održavanje i upravljanje nepokretnostima. Poseban zakon, ali i Kućni red, predviđa da su vlasnici stanova dužni da dobiju saglasnost najmanje 67 odsto svojih komšija kako bi započeli kratkoročni zakup.

- Danas sam se jako uznemirila, već sam trebala da dam suvlasnicima dokument na potpis u kojem se kaže da se slažu da imamo stan, dobili smo spisak od upravnika zgrade sa procentom udela, ima oko 75 suvlasnika stanova i oko 30 garaža. Zgrada ima i energetsku obnovu. Danas mi je jedna starija suvlasnica, osoba u osamdesetim godinama, rekla da je dobila anonimno pismo u poštanskom sandučetu u kojem se traži da ne potpisujemo. Prete joj, bacila je papir i rekla da ne može da mi ga potpiše, jer se plaši! Ima mnogo takvih starijih ljudi - samo je jedna od žalbi koje je primilo udruženje „Spasite male porodične zakupce“, piše Novi list, a prenosi Slobodna Dalmacija.

- Procenjujemo da je među vlasnicima stanova koji su nas do sada kontaktirali polovina onih koji tek žele da počnu da iznajmljuju i potrebna im je saglasnost njihovih suvlasnika, a druga polovina su oni koji već iznajmljuju, pa treba da dobiju saglasnost u roku od pet godina - rekla je predsednica udruženja, Hana Matić.

Dodala je da su već podneli zahtev Ustavnom sudu za preispitivanje ustavnosti propisa koji zahtevaju saglasnost većine suvlasnika.

- Jedan gospodin iz Osijeka se javio sa problemom prikupljanja saglasnosti u stambenoj zgradi u kojoj je deo površine u državnom vlasništvu, a njime upravlja preduzeće Državne nekretnine. Ova kompanija ima praksu da se sa većinom suvlasnika dogovara o svim pitanjima, njihovi predstavnici čak ni ne dolaze ni na kakve sastanke suvlasnika u zgradama. Međutim, u slučaju kratkoročnog iznajmljivanja, oni ne daju saglasnost a priori za kratkoročno iznajmljivanje. Ovaj stanovnik Osijeka je prikupio saglasnost od suvlasnika za 63 odsto prostora, ali za dva prostora u prizemlju zgrade, koji su u trošnom stanju i u vlasništvu države, Državne nekretnine mu neće dati potpis, niti saglasnost - dodaje Matić.

Zvonimir Markulić, rukovodilac Sektora za upravljanje nekretninama u Državnim nekretninama, istakao je da u skladu sa stambenom politikom ne podržavaju kratkoročni zakup, te stoga ne daju saglasnost za takve aktivnosti, piše Novi list.

- Kao kompanija u vlasništvu Republike Hrvatske koja upravlja nekretninama u vlasništvu Republike Hrvatske, zauzimamo stav koji je u skladu sa politikom pristupačnog stanovanja i ne podržavamo kratkoročni zakup do daljnjeg. O ostalim pitanjima vezanim za održavanje i upravljanje zgradama, naša kompanija daje saglasnost na odluke suvlasnika pojedinačno od slučaja do slučaja, naravno uzimajući u obzir mišljenja ostalih suvlasnika - rekao je Markulić.

Matić dodaje da je u nekim slučajevima reč o čistoj zavisti među komšijama. Stoga, kao pozitivan primer, ističe Milano, gde su pravila o iznajmljivanju i kupovini stanova strogo regulisana.

- Određeni broj stanova u zgradama mora biti u mogućnosti da se kupi po pristupačnim cenama. Grad Milano time reguliše cenu, pa postoje stanovi u zgradama koji će se prodavati po pristupačnim cenama i moći će da ih kupe kupci sa liste za pristupačno stanovanje. Ovo nije dozvolilo getoizaciju elite, već disperziju ljudi sa jednakom kupovnom moći unutar grada, a omogućile su i pristupačno stanovanje - zaključila je Matić, dodajući da je upozorila resornog ministra da ove odredbe mogu dovesti do sukoba među komšijama, piše Novi list.

Izvor: Srbija Danas/Jutarnji list