Preminuo bivši ministar za energetiku, rudarstvo i industriju i prvi potpredsednik Vlade BiH

Ovu informaciju je podelio federalni ministar raseljenih osoba i izbeglica Nerin Dizdar, koji je napomenuo da o Mahmutćehajićevom odnosu prema Bosni i Hercegovini najviše govori činjenica da nikada nije dozvoljavao da se ime njegove domovine piše skraćenicama.

Osim što je bio potpredsednik prve Vlade Republike BiH, Mahmutćehajić je bio i ministar za energetiku, rudarstvo i industriju Republike Bosne i Hercegovine.

Rođen je 29. juna 1948. u Stocu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je 1973. na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, a 1975. magistrirao i 1980. doktorirao na Univerzitetu u Zagrebu. Specijalizaciju je obavio 1982. u Međunarodnom centru za teoretsku fiziku u Trstu, Italija, a postdoktorske studije 1988. na Katoličkom univerzitetu u Leuvenu, Belgija.

Radio je kao istraživač i direktor u Institutu zaštite na radu univerziteta u Sarajevu i kao direktor Instituta za ergonomiju istog univerziteta; od 1985. do 1991. radio je kao profesor i dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Osijeku, Hrvatska.

Od 1991. do 1992. bio je potpredsednik Vlade Bosne i Hercegovine, a od 1992. do 1994. ministar za energetiku, rudarstvo i industriju Bosne i Hercegovine, kada je podneo ostavku. Bio je i član saveta Univerziteta u Sarajevu i Osijeku kao i predsednik Komisije za društvene delatnosti Vlade Bosne i Hercegovine.

Od 1992. predsednik je bosanskohercegovačkog komiteta CIGRE, od 1996. predsednik izdavačkog saveta časopisa "Dijalog", urednik časopisa "Bosanskohercegovačka elektrotehnika", i "Blagaja". 1997. izabran je za prvog predsednika Međunarodnog foruma Bosna. Od 2023. je član Evropske akademije nauka i umetnosti, prenosi Klix.

U užem naučnom području objavio je preko stotinu stručnih i naučnih radova, od kojih osam knjiga. Objavio je i sedamnaest knjiga autorske proze, političkih i filozofskih eseja i prevoda na bosanski jezik.