SKROMNOST MU JE BILO DRUGO IME: Vojvoda Putnik je jednim svojim delom pokazao da je najbitnije biti čovek (VIDEO)
Vojvoda Radomir Putnik predvodio je vojsku u nekim od najneizvesnijih trenutaka Srbije - Balkanskim i Prvom svetskom ratu i davno se upisao u redove najvećih srpskih vojskovođa.
DOMIŠLJATOST IZNAD SVEGA: Kako je Nikola Pašić odgovorio na "nezgodno pitanje" i danas se prepričava
U BEOGRADU JE PROVEO "SAMO" 31 SAT! Tada se dogodio i SUDBONOSNI SUSRET dva velikana! Kako je Tesla sreo Zmaja…
KAKO JE VOJVODA MIŠIĆ PRVI PRIMIO NOVU VAKCINU NA SOLUNSKOM FRONTU: Za njim je to učinilo 110.000 vojnika i krenulo u OSLOBAĐANJE!
Vojvoda Radomir Putnik je tokom svoje bogate vojničke karijere bio dva puta načelnik Glavnog generalštaba, pet puta ministar vojni i načelnik Štaba Vrhovne komande Vojske Kraljevine Srbije u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Ordenje
Dobio je Orden Karađorđeve zvezde 1. i 2. reda, Orden belog orla 3, 4. i 5. reda, Orden takovskog krsta sa mačevima 5. reda, Orden Svetog Save 1. reda, Zlatna i srebrna medalja za hrabrost, Spomenica rata za oslobođenje i nezavisnost 1876—1878…
Pa zatim engleski Orden Svetog Mihaila i Svetog Đorđa sa lentom 1. reda, ruski Orden Svetog Stanislava 1. reda, francuski Orden Legije časti 2. reda, Francuska…ovo su samo neka odlikovanja našeg slavnog vojvode Radomira Putnika.
Činjenica da je reč o jednom od najodlikovanijih pojedinaca u našoj istoriji zaista ne čudi, pored svih podviga koje je imao. Ipak, ono što ga je krasilo iznad svega, jeste njegova skromnost.
Pored svih priznanja on je bio jedan miran i povučen čovek. Nikada nije nosio svoje ordenje, na ulici je izgledao sasvim običan čovek. Bio je jako skroman, nije voleo hvalisavce.
Za vreme balkanskih ratova, naredio je da dnevnice podporučnika i vojvoda budu iste, 3 dinara. Jednom ga je neko upitao zašto ne nosi odlikovanja. On mu je samo kratko odgovorio: „Moje dekoracije su ispod mundira”. Mnogi bi se nadmeno ponašali da su imali sve te ordene, ali njegova skromnost ih je nazvala dekoracije.
Savladala ga je bolest tokom Prvog svetskog rata. U Skadar je stigao 6. decembra 1915. godine. Na krf je prebačen 9. januara 1916.godine. U septembru iste godine je otišao u Nicu kako bi nastavio lečenje. U Nici se upokojio.
Punih 10 godina njegovi posmrtni ostaci su bili van njegove otadžbine. U Kraljevinu SHS preneti su 6. decembra 1926. godine, a sahranjen je na novom groblju 7. decembra 1926. godine.