Cena goriva otići će u nebesa, a zatim i sve ostalo: Ako Iran zatvori Ormuski moreuz, sledi svetska ekonomska kriza - recesija kakva nije viđena više od 50 godina

Svet je na ivici nove energetske krize nakon što je iranski parlament izglasao zatvaranje Hormuškog moreuza, jednog od najvažnijih geostrateških tačaka na planeti. Ovu informaciju danas su potvrdili državni mediji Islamske Republike, izazivajući talas zabrinutosti među analitičarima i liderima širom sveta.

Iako ova odluka još uvek čeka konačnu potvrdu od strane Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, jasno je da je Teheran spreman na drastične poteze koji bi mogli da izazovu lančanu reakciju globalnih razmera.

Prema zvaničnim podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), samo tokom 2024. i prvog kvartala 2025. godine kroz Hormuški moreuz je prošlo:

• Više od četvrtine ukupne svetske pomorske trgovine naftom

• Oko petine ukupne globalne potrošnje nafte i naftnih derivata

• Oko 20% globalne trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG), pretežno iz Katara

Značaj Hormuškog moreuza za globalnu energetsku bezbednost teško je preceniti. Svaki tanker koji napušta Saudijsku Arabiju, UAE, Kuvajt ili Katar mora da prođe ovim morem, što ga čini tačkom od presudne važnosti za stabilnost energetskog tržišta.

Zatvaranje Hormuškog moreuza: Pretnja koja bi mogla da zaledi svetsku ekonomiju

Mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza, strateški ključnog pomorskog prolaza između Persijskog i Omanskog zaliva, postaje sve realnija opcija u svetlu rastućih tenzija na Bliskom istoku. Ova uska morska ruta, široka svega 33 kilometra na najužem delu, godišnje propusti skoro 20 miliona barela sirove nafte dnevno, skoro jednu petinu ukupnog svetskog izvoza nafte.

Ormuski moreuz je vitalna arterija za globalno snabdevanje energentima. Njegovo zatvaranje, bilo vojnim putem ili usled bezbednosnih pretnji, imalo bi trenutne i razorne posledice po svetsku ekonomiju:

• Cena nafte bi mogla da eksplodira, dostižući nivoe od preko 150 dolara po barelu, kao što se već desilo u sličnim krizama ranije.

• Globalni lanac snabdevanja bi bio ozbiljno ugrožen, ne samo za energente, već i za hemikalije, hranu i industrijske sirovine.

• Pomorske sile SAD, Velike Britanije i drugih NATO zemalja bile bi prisiljene da odgovore vojno, što dodatno podiže rizik od regionalnog sukoba sa globalnim posledicama.

Najviše bi, međutim, stradale zemlje koje zavise od uvoza nafte iz zalivskog regiona — poput Japana, Južne Koreje, Indije i Kine, ali i mnoge evropske zemlje koje se oslanjaju na tankere iz Saudijske Arabije i Katara.

Ono što dodatno zabrinjava jeste odsustvo realnih alternativa. Zaobilazne rute, kao što je put oko Rta Dobre nade, zahtevaju i do 14 dana dodatnog putovanja i ogromne logističke troškove. Kopneni cevovodi koji bi mogli da zaobiđu moreuz nisu dovoljno kapacitetni da nadomeste gubitke.

Recesija kakvu svet nije video više od 50 godina

Prema procenama energetskih analitičara, zatvaranje ovog moreuza bi za samo nekoliko dana moglo da izazove svetsku recesiju, uporedivu sa naftnim šokovima iz 1970-ih godina.

Ormuski moreuz možda je samo tačka na karti, ali je u stvarnosti pulz globalne energetike. Svaka nestabilnost u ovoj tački sveta automatski se prenosi na sve nas – kroz cene goriva, struje, hrane i osnovnih potreba. Dok svet pažljivo prati svaki pokret u Persijskom zalivu, investitori, političari i obični građani sa zebnjom gledaju na horizont.