HAFTAROVA ŽIVOTNA BITKA: SUDBINA LIBIJE ODLUČUJE SE NAREDNIH DANA - tri scenarija u igri
Libija je postala razorena država i "crna rupa" za teroriste, trgovinu oružjem i ilegalne talase migranata, ističe Larusi
Situacija u Libiji je krajnje neodređena i nepredvidiva, a postoji i mogućnost strane intervencije u vidu vazdušnih napada, "ne nužno od strane neke zapadne zemlje - veća je verovatnoća da će se vojno umešati Egipat ili Ujedinjeni Arapski Emirati", ocenjuje Džalel Harčaui sa Klingendil instituta u Hagu.
On pojašnjava da su proteklih osam godina u Libiji propuštene mnoge prilike za sređivanje stanja, a da je ono što se sada dešava rezultat akcija mnogih država.
Drama u Vašingtonu: Zapalio se čovek ispred BELE KUĆE!
Ovo je PRAVI RAZLOG zbog kog je Tereza Mej uhapsila Asanža!
- Naravno, zapadne zemlje nemaju dobru reputaciju, ali kriza u Libiji u svojoj poslednjoj fazi nije delo Zapada. Ovo je 2019. godina, ljudi moraju da shvate koliki su uticaj na Libiju izvršile zemlje Persijskog zaliva. Zapadne zemlje su doprinele tome, ali nisu najznačajniji igrači na toj političkoj pozornici - smatra ovaj analitičar. Na pitanje šta očekuje od eventualnih pregovora zaraćenih strana, Harčaui kaže da je verovatnoća da se oni održe "ravna nuli".
Iznosi i tri scenarija daljeg razvoja događaja u Libiji. Po prvom, Haftar još uvek ima šanse da odnese pobedu i da se situacija preokrene u njegovu korist, jer su ga dosad usporavale oružane formacije Tripolija.
- Oni nisu islamisti, nisu najveći revolucionari kakvi se mogu sresti u regionu. Međutim, on ih je delimično podstakao da postanu ujedinjeni i efikasniji u zaštiti Tripolija, a oni su zaštitili prestonicu. Takođe, postoji mogućnost da otpor koji pruža Tripoli, a koji niko nije očekivao, iznenada propadne, a u tom slučaju ćete videti kako će Haftar zauzeti glavni grad. A onda će jedini problem biti revolucionarnije nastrojen grad Misrata, sa 400.000 stanovnika - obrazlaže Harčaui.
Prema njegovim rečima, postoji još jedna opcija - da Haftar sve izgubi.
- Moguće je da će Haftar biti politički uništen na Zapadu, a zatim će iz taktičkih razloga na kraju izgubiti i istok. To znači da će izgubiti sve što je radom postignuto poslednjih godina. On vodi ovu vojnu kampanju pola veka, a mogao bi da izgubi sve za nekoliko nedelja. Takođe, on bi mogao da se nađe u teškoj situaciji bez jasnog ishoda, a mi ćemo za dve-tri godine raspravljati o tim istim stvarima - navodi Harčaui.
Sjedinjene Države su, prema rečima američkog državnog sekretara Majka Pompea, izuzetno zabrinute zbog akcija u blizini libijske prestonice Tripolija i ofanzive snaga Halife Haftara i pozivaju na hitan prekid vojnih operacija. Takav stav ne može sakriti pragmatičan aspekt politike SAD u Libiji, smatra Muhamed Isam Larusi iz Bliskoistočnog programa u istraživačkom centru Trends u Abu Dabiju.
- Nakon kraha Gadafijevog režima, Vašington je, zajedno sa drugim regionalnim učesnicima, uticao na krizu u Libiji u smislu širenja haosa u severnoafričkoj sredini. Na taj način su priznali svoje indirektno učešće u ratovima tog nestabilnog regiona - kaže doktor Larusi.
NOVA AMERIČKA ŠPIJUNAŽA: Uočeni na RUSKOM NEBU, jedna oblast ih intrigira posebno!
"Njegovo hapšenje je SRAMOTAN ČIN!" Zemlja BIVŠE JUGOSLAVIJE nudi Asanžu azil!
Kriza u Libiji, ocenjuje ovaj ekspert, rezultat je neuspeha NATO akcija 2011. godine. Istovremeno, Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1973, kojom se odobrava preduzimanje svih neophodnih mera kako bi se zaštitili libijski civili i civilna naselja, potvrđuje nameru SAD da se domogne međunarodnog mandata upotrebom sile i pokazuje spremnost Saveta bezbednosti da primeni doktrinu "dužnost je štititi".
- Međutim, ne treba preuveličavati značaj američkog postupka za međunarodni legitimitet. Kao direktna posledica toga, Savet bezbednosti UN ponovo je paralisan, jer i Rusija i Kina, iz poznatih razloga, više ne žele da daju zemljama NATO-a ovlašćenja za preduzimanje mera. Štaviše, događaji u Libiji su pokazali da je ta intervencija dala veći doprinos diskreditaciji koncepta "dužnost je štititi", nego bilo koja kritika sa tačke međunarodnog prava. Libija je postala razorena država i 'crna rupa' za teroriste, trgovinu oružjem i ilegalne talase migranata - ističe Larusi.
Prema njegovom mišljenju, zbunjujuće je kad SAD kritikuju jačanje Haftarove pozicije, jer su Amerika, Britanija, Francuska i Italija dale zajedničku izjavu, u kojoj čak nisu ni optužile generala za eskalaciju napetosti, već samo pozvale na napore za uspostavljanje mira u regionu.
Najzad, dodaje profesor Larusi, SAD su, kao supersila, dužne da podstiču politički konsenzus između priznate libijske vlade, kojom predsedava Fajez Saradš, i druge zaraćene strane. Stoga je, zaključuje on, mirovna konferencija šansa za rešenje sukoba mirnim putem, a ako se to ne učini, kriza u Libiji će imati za rezultat ili dugotrajni ćorsokak, ili dugotrajni vojni sukob.