Najkraći mandat u istoriji Francuske: Ko je Sebastijan Lekorni? Premijer podneo ostavku Makronu nakon samo 27 dana

 Sebastijan Lekorni, je 9. septembra imenovan za petog premijera Francuske za manje od dve godine.

Tridesetdevetogodišnjak, koji je poslednje tri godine bio ministar oružanih snaga Francuske zadužen za reagovanje na rat između Rusije i Ukrajine, bio je jedini ministar koji je ostao u Makronovoj vladi od izbora predsednika 2017. godine.

- Predsednik Republike mi je poverio zadatak da izgradim vladu sa jasnim pravcem: odbrana naše nezavisnosti i naše moći, služba francuskom narodu i politička i institucionalna stabilnost za jedinstvo zemlje. Želim da mu se zahvalim na poverenju koje mi je ukazao imenovanjem za premijera, naveo je tada Lekorni u saopštenju na društvenim mrežama.

Imenovan nakon smene Bajrua

Njegovo imenovanje došlo je nakon kolapsa francuske vlade nakon glasanja o nepoverenju kojim je sa te funkcije svrgnut 74-godišnji Fransoa Bajru. Bajru je raspisao glasanje u pokušaju da izvrši pritisak na poslanike da podrže nepopularan predlog budžeta usmeren na smanjenje francuskog fiskalnog deficita. Bajruova smena bila je najnoviji politički preokret za zemlju otkako je Makron raspisao vanredne izbore u junu prošle godine u pokušaju da ojača podršku političkom centru, što je rezultiralo parlamentom bez poslaničkih mesta.

- Želim iskreno da kažem našim sunarodnicima da razumem njihova očekivanja i da sam svestan teškoća, dodao je svojevremeno Lekorni u posebnoj objavi. „Radimo, sa poniznošću, i učinićemo sve da uspemo"- zaključio je tada.

Ko je Sebastijan Lekorni?

Ušao je u politiku sa 19 godina, postavši najmlađi parlamentarni asistent u zemlji. Obavljao je nekoliko lokalnih i regionalnih političkih pozicija kao član konzervativne stranke Republikanci pre nego što se pridružio Makronovom pokretu 2017. godine, kada je imenovan za državnog sekretara ministra za ekološku i inkluzivnu tranziciju. Od tada je ostao Makronov lojalista, piše "Time".

Bio je ključni za odgovor vlade tokom pokreta "žutih prsluka" – populističkih antivladinih protesta od 2018. do 2020. godine, koje su pokrenula planirana povećanja poreza na gorivo i rastući troškovi života. U to vreme, Lekorni je nadgledao „veliku debatu“, tromesečni nacionalni dijalog kako bi se saslušale žalbe francuske javnosti. Takođe je obavljao funkcije u francuskim prekomorskim teritorijama, uključujući karipsko ostrvo Gvadalupe od 2020. do 2022. godine. Tamo je nadgledao odgovor vlade na proteste i štrajkove zbog COVID-19, nudeći razgovore o autonomiji teritorije 2021. godine.

Lekorni je imenovan za najmlađeg ministra odbrane Francuske u maju 2022. godine, nadgledajući vojno jačanje zemlje u svetlu ruske invazije na Ukrajinu. U toj ulozi, vodio je usvajanje paketa odbrambenih rashoda od 413 milijardi evra za period 2024-2030. Takođe je uključen u politiku na lokalnom nivou, uključujući i funkciju odbornika u svom matičnom okrugu Normandija.

Ali Lekorni je u prošlosti naišao na kontroverze jer je prošle godine ugostio liderku krajnje desnice Marin Le Pen na tajnoj večeri na kojoj je razgovarano o Ukrajini. Navodno mu je bivši francuski premijer Mišel Barnije rekao da nije dovoljno prisutan na sastancima Evropske unije o spoljnim poslovima i odbrani u Briselu.