Makron na mukama: Šta posle političkog zemljotresa u Francuskoj?! Peti premijer za manje od dve godine ili prevremeni izbori

Francuska je u ponedeljak gurnuta u novu političku nestabilnost nakon što premijer Fransoa Bajru i njegova manjinska vlada nisu uspeli da glasaju o poverenju u parlamentu.

Poslanici su glasali protiv njega sa 364-194, primoravajući predsednika Emanuela Makrona da ponovo traži novog premijera. Bajru je bio na funkciji manje od godinu dana i stavio je svoju političku budućnost na kocku, nadajući se da će poslanici podržati njegovu inicijativu za duboko smanjenje potrošnje kako bi se obuzdao galopirajući dug Francuske. Umesto toga, i levica i krajnja desnica su iskoristile priliku da ga svrgnu.

Šta je sledeće?

Kancelarija predsednika je potvrdila da će predsednik prihvatiti Bajruovu ostavku u utorak i imenovati naslednika u narednim danima. Prema francuskom ustavu, Bajru može ostati u svojstvu vršioca dužnosti do tada, baveći se samo aktuelnim poslovima, izveštava Euronews.

Francuska je već dva puta u protekle dve godine funkcionisala sa prelaznim vladama: između jula i septembra 2024. godine nakon ostavke vlade Gabrijela Atala, i u decembru 2024. godine nakon pada vlade Mišela Barnijea.

Makron sada ima dve opcije: imenovati novog premijera sposobnog da osvoji poverenje parlamenta ili raspustiti Narodnu skupštinu i raspisati prevremene izbore. Do sada se opirao ovom drugom, ali politički zastoj bi ga na kraju mogao primorati da to učini.

Novi izbori u roku od 40 dana?

Ako Makron zaista odluči da raspiše nove izbore, ustav nalaže da se oni održe između 20 i 40 dana nakon raspuštanja. Prema ustaljenoj praksi, od predsednika bi se tada očekivalo da imenuje premijera iz stranke koja je osvojila najviše mesta, iako nije ustavno obavezan da to učini.

Ako bi stranka osvojila apsolutnu većinu, predsednik bi u praksi bio primoran da imenuje svog lidera za premijera, praksa poznata u francuskoj politici kao „kohabitacija“. To je bio slučaj 1993. godine, kada je socijalistički predsednik Fransoa Miteran morao da imenuje konzervativnog premijera Eduara Baladura nakon što je desničarska stranka ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima.

Da je Makron ignorisao takav ishod i umesto toga imenovao svog saveznika, takva vlada bi se gotovo sigurno suočila sa trenutnim glasanjem o nepoverenju.

Ko bi mogao da nasledi Bajrua?

Spekulacije o potencijalnim naslednicima su već u punom jeku. Evo nekih od kandidata. Socijalistički lider Olivije Fore je rekao da je njegova stranka spremna da preuzme vlast i čak je dobio javnu podršku od bivšeg predsednika Fransoa Olanda.
Međutim, glavni predlog njegove stranke o oporezivanju ultrabogatih mogao bi da odvrati pažnju Makrona od njegovog izbora. Štaviše, brojni predstavnici konzervativne desnice, ali i iz krajnje leve stranke Nepokorena Francuska, protive se Foreovom imenovanju.

Bernar Kaznev, bivši socijalistički premijer, doživljava se kao most ka umerenoj levici. Njegovo ime se pominje kao mogućnost samo ako se socijalisti obavežu da ga neće svrgnuti, otkako je napustio stranku 2022. godine. Pjer Moskovisi, šef Francuskog revizorskog suda, ima reputaciju fiskalne opreznosti. Njegov profil bi mogao da smiri tržišta i privuče podršku umerenih socijalista.

Ministar odbrane Sebastijan Lekornu je najočigledniji izbor za „kontinuitet“, lojalista Makrona koji je u njegovom timu od 2017. godine. Zamalo je postao premijer prošlog decembra, pre nego što je Bajruova intervencija u poslednjem trenutku to osujetila.

Ministri spremni da preuzmu ulogu premijera

Ministarka rada Katrin Votren nudi centristički, društveno-politički fokus koji može privući deo konzervativne desnice, ali ostavlja levicu ravnodušnom. Neki od Makronovih levičarskih saveznika su oprezni prema njenoj kandidaturi zbog njenog protivljenja istopolnim brakovima.

Ministar ekonomije Erik Lombard je signalizirao spremnost na kompromis sa levicom oko budžeta za 2026. godinu. On veoma dobro poznaje javne finansije, nema predsedničke ambicije i ima lične veze sa socijalističkim liderom Olivijeom Foreom, što bi moglo da pridobije deo levice.

Imenovanje ministra pravde Žeralda Darmanena moglo bi da signalizira oštriji zaokret ka zakonu i redu pod njegovim vođstvom, što bi verovatno ojačalo otpor levice. Ostaje da se vidi da li bi Darmaninove predsedničke ambicije za 2027. godinu podstakle ga da prihvati tako visoku funkciju.

Ministar unutrašnjih poslova Bruno Retaillo otelotvoruje tvrdokorniju konzervativnu liniju. To bi mu moglo obezbediti prećutnu toleranciju od strane nekih krajnje desničarskih poslanika, ali bi povećalo otpor levice i uznemirilo centriste. Gzavije Bertran donosi snažnu konzervativnu podršku. Ali njegovi zategnuti odnosi sa krajnjom desnicom mogli bi da iskomplikuju svaku većinu.

Makronov sve manji prostor za manevar

Sledeći premijer će se suočiti sa istim gotovo nemogućim zadatkom: usvajanjem budžeta kroz podeljeni parlament u kojem nijedna stranka nema većinu. Makron se obavezao da će ostati na funkciji do isteka mandata mu 2027. godine. Ali nakon što je nekoliko vlada srušeno za manje od dve godine, Francuska se suočava sa produbljivanjem političkih podela, dok druga najveća evropska ekonomija ostaje opterećena rastućim dugom.

Govoreći parlamentu pre glasanja u ponedeljak, Bajru je upozorio na zemlju na „životnoj podršci“ i zavisnu od potrošnje. Javni dug Francuske sada iznosi više od 3,3 biliona evra, ili 114% BDP-a, što je treći najveći dug u evrozoni posle Grčke i Italije.

Deficit je dostigao 5,8% BDP-a u 2023. godini, što je skoro dvostruko više od gornje granice EU od 3%, a prognoza je da će ove godine biti 5,4%. Bajruov plan je imao za cilj smanjenje potrošnje za 44 milijarde evra do 2026. godine, delimično ukidanjem dva državna praznika, ali su protivnici to osudili kao socijalno nepravedno.