NAUČNICI SU ZAPANJENI: Nepoznata DNK pronađena u pustinji Atakama! Na pragu veliko otkriće o Marsu?
Uzorci koje rover NASA prikuplja na Marsu biće vraćeni na Zemlju početkom sledeće decenije radi ispitivanja u laboratorijama
Pustinja Atakama u Čileu je skoro najsuvlje mesto na Zemlji i na mnogim mestima veoma liči na Mars. Ali, Atakama nije beživotna, čak ni u veoma sušnim regionima. Naučnici su, ispitujući pustinjske stene, pronašli delove neobične DNK nepoznatih organizama, što bi moglo da utiče i na potragu za životom na Marsu.
IZRAELSKA VOJSKA UPALA U SNAŽNO UPORIŠTE ISLAMSKOG DŽIHADA: Veliki broj ubijenih i ranjenih među Palestincima! (VIDEO)
PUTIN KREĆE U NOVI POHOD? Uzbuna u Kišinjevu, Zelenski raspoređuje trupe uz granicu sa Moldavijom da zaštiti suseda
VELIKA AKCIJA TURSKE POLICIJE: Privedeno 500 ljudi, neko mora da odgovara zbog urušavanja zgrada u zemljotresima!
Naučnici su bili zapanjeni da devet odsto genetskih fragmenata nađenih u pustinjskim stenama pripada organizmima nepoznatim nauci, što ih čini delom "tamnog mikrobioma", prema naučnom radu objavljenom u časopisu "Nejčr komjunikejšns".
Otkriven DNK organizama koji nemaju poznate rođake
Ovi organizmi su bakterije koje su "toliko čudne i različite", kako navode naučnici, da nisu mogli da im identifikuju nijednog poznatog rođaka.
- U skoro polovini slučajeva, baze podataka nisu mogle jasno da nam kažu šta imamo u rukama - rekao je za Vašington post vodeći istraživač Armando Azua-Bustos, mikrobiolog iz Centra za astrobiologiju u Madridu.
Zahvaljujući tome, može da se izvede analogija sa Marsom: Atakama je, kako veruju naučnici, odličan poligon za uvežbavanje potrage za životom na Marsu. Međutim, takva potraga sprovedena instrumentima na današnjim Marsovim roverima jedva je mogla da otkrije mikrobne potpise.
- To znači da će pronalaženje ubedljivih dokaza o sadašnjem ili prošlom životu na tlu Marsa biti teško bez vraćanja uzoraka na Zemlju - zaključili su Azua-Bustos i njegove kolege.
Uzorci koje rover NASA prikuplja na Marsu biće vraćeni na Zemlju početkom sledeće decenije radi ispitivanja u laboratorijama. Ali ovo novo istraživanje pokazuje i izazove sa kojima se suočavaju naučnici koji žele da znaju biološku istoriju Marsa ako je bilo.
Život van granica onoga što instrumenti vide
Život mikroba, posebno ako je on izumro i dugo je fosilizovan, može postojati i van granice onoga što se može otkriti pomoću instrumenata koji mogu da odu na drugu planetu. Naučnici nikada nisu pronašli primerak života van Zemlje, ali opšta naučna pretpostavka je da će "naseljivi" svetovi biti naseljeni – da se život pojavljuje pod pravim uslovima.
Crvena planeta je dugo mučila astrobiologe. Ona je pre oko tri milijarde godina nalikovala Zemlji , kada je imala gušću atmosferu i tečnu vodu na površini. Moguće je da na Marsu još uvek postoji skriveni život, iako bi astrobiolozi bili oduševljeni da pronađu čak i mikrofosil nečega što je živelo pre više milijardi godina.
Misija NASA "Viking" iz 1976. godine sprovela nosila je eksperimente čiji je cilj bio da otkriju život, a jedan od tih eksperimenata u početku je bio obećavajući, ali većina naučnika je zaključila da su sleteli na sterilno tlo.
Od misije "Viking", NASA je sledila drugačiju strategiju fokusiranu na pronalaženje i istraživanje lokacija za koje ima dokaza da su bile potencijalno naseljive pre više milijardi godina, kada je Mars bio topliji i vlažniji. Roveri NASA "Perserverens" i "Kjurioziti" pronašli su na površini tragove organskih molekula, koji su osnova života kakvog poznajemo, iako to samo po sebi nije dokaz biološkog porekla.
- Ostaje pitanje da li su ti molekuli meteorski, geološki ili biološki - rekla je Ejmi Vilijams sa Univerziteta Florida i član naučnih timova koji prate rad rovera na Marsu.
Ograničenja za očuvanje ogranske materije na Marsu
Vilijams kaže da je novo istraživanje Azua-Bustosa i njegovih saradnika važno jer pokazuje da postoje ograničenja za očuvanje organske materije u okruženjima nalik Marsu i da će je biti teško otkriti čak i najsavremenijim laboratorijskim instrumentima.
- To znači da uočavanje organskih materija pomoću instrumenata koji se šalju u svemir, kakvi su na sadašnjim i budućim Marsovim roverima, može biti još veći izazov, jer se organska materija lako razgrađuje u okruženju kakvo je na površini Marsa, koja je izložena zračenju - kaže Vilijams.
Ipak, istraživanje u pustinji Atakama pokazuje da čak i veoma sušno okruženje može da ima slojeve sedimentnih stena sa značajnim količinama bioloških ostataka, rekao je Kris Haus, geolog i astrobiolog sa Državnog univerziteta Pensilvanije. To je dobra vest za naučnike koji se nadaju da bi suve stene Marsa mogle da daju tragove vanzemaljskog života.
Crveni kamen u Atakami kao Crvena planeta
Azua-Bustos je rođen u blizini pustinje Atakama i kaže da postoje mesta gde stanovnici nikada nisu videli da kiša pada generacijama, dok na nekim pada jednom godišnje. On objašnjava da je na putu do istraživačkog mesta redovno prolazio kroz pustinjski region koji se zove Crveni kamen i odlučio je da bi ga vredelo bliže pogledati. Stene su bile rđasto crvene zbog prisustva minerala hematita, koji takođe objašnjava crvenu boju Marsa, rekao je on. Pre više od 100 miliona godina, u doba dinosaurusa, lokalitet Crvenog kamena bio je delta reke, slično visoravni na Marsu unutar kratera Jezero koji istražuje rover NASA.
Biosfera u senci ili ostaci izumrlih vrsta
Azua-Bustos bio je iznenađen genetskim materijalom nepoznate prirode koji je viđen u istraživanju Atakame. Sav život na Zemlji potiče od zajedničkog pretka, koliko se do sada zna. Bilo je teorija pojedinih naučnika, kao što je Pol Dejvis, da je život mogao da nastane na Zemlji više puta i da bi do danas mogla da postoji biosfera u senci koja je jednostavno previše čudna da bi se uklopila u našu definiciju života na Zemlji.
Azua-Bustos, međutim, veruje u manje spektakularno tumačenje neklasifikovanih organizama: da se radi o retkom genetskom materijalu iz oblika života koji su davno izumrli i prethodno nisu dokumentovani.
Naučnici u novom istraživanju sugerišu da bi zapravo verovatno jedini način da se sazna je li bilo života na Marsu mogao da bude da se uzorci sa Crvene planete ispitaju tek u najsavremenijim laboratorijama na Zemlji, dok bi do tog odgovora bilo teško doći na samom Marsu.
