Nezapamćeno slavlje u Latinskoj Americi: Novi predsednik dočekan euforičnim građanima, pobeda nakon 20 godina - evo šta će biti njegova politika, najavio ozbiljne državne promene

Bolivija je izabrala centrističkog senatora, Rodriga Paza, za novog predsednika, čime je okončana gotovo dvadesetogodišnja vladavina Pokreta za socijalizam (Mas).

Sa skoro svim prebrojanim glasovima, Paz, kandidat Hrišćansko-demokratske partije, pobedio je desničarskog kandidata Horhea ''Tuta'' Kirogu u drugom krugu izbora održanom u nedelju, osvojivši 54,6% glasova.

Ozbiljna ekonomska kriza i unutrašnji sukobi unutar Mas-a, koji je dominirao bolivijskom politikom od 2006. godine, naveli su mnoge birače da požele promenu.

Paz je izjavio da će okončati nestašice goriva i rešiti šire ekonomske probleme zemlje. U svom pobedničkom govoru rekao je da će otvoriti Boliviju za međunarodne investicije i podstaći rast privatnog sektora.

Paz, (58) od neočekivanog favorita u prvom krugu izbora u avgustu došao je do ubedljive pobede nad Tutom Kirogom, koji je u drugom krugu osvojio 45,4% glasova. Kandidat Mas-a nije ušao u drugi krug.

Paz se smatra umerenijim i centrističkim u odnosu na svog protivkandidata, što ga je učinilo privlačnijim za neodlučne i razočarane birače levice, koji su želeli promenu, ali nisu hteli da glasaju za Kirogu.

Kiroga je priznao poraz i čestitao svom protivkandidatu.

Pazove pristalice izašle su na ulice La Paza, administrativne prestonice zemlje, kako bi proslavile rezultat.

Jedan od njih rekao je za agenciju AFP: - Došli smo da proslavimo pobedu s velikom nadom u novi pravac za Boliviju.-

Bolivija se trenutno suočava s ozbiljnim nestašicama goriva koje uzrokuju duge redove na pumpama, nedostatkom američkih dolara i rastućom inflacijom. Prihodi od izvoza prirodnog gasa, koji su nekada bili glavni izvor državnih prihoda, značajno su opali.

Paz je vodio kampanju pod sloganom ''kapitalizam za sve'', obećavajući reforme slobodnog tržišta i posvećenost pomoći najsiromašnijima kroz socijalne programe.

Obećao je da će olakšati pristup kreditima za mala preduzeća, smanjiti određene poreze, sniziti carine na uvoz, suzbiti korupciju i decentralizovati vlast.

Takođe je jasno rekao da planira da smanji subvencije na gorivo, koje smatra neodrživima.

Subvencije su do sada održavale cene goriva relativno niskim, ali su – jer se gorivo prodaje po cenama nižim od uvoznih troškova – dovele do nestašica i velikih gužvi na pumpama.

Bolivija je poslednjih godina bila prilično izolovana na međunarodnoj sceni, ali bi Pazova izborna pobeda mogla značiti poboljšanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje nemaju formalne diplomatske odnose s Bolivijom još od 2008. godine.

Odnosi između dve zemlje pogoršali su se 2008. kada je tadašnji predsednik Evo Morales proterao američkog ambasadora i Agenciju za borbu protiv narkotika (DEA), optuživši ih za zaveru protiv njegove vlade.

SAD su više puta optuživale Boliviju, jednog od najvećih svetskih proizvođača kokaina, da ne ispunjava svoje obaveze u borbi protiv narkotika, kao i zbog podrške predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru, čiji su izbori široko osuđeni kao nepošteni i neslobodni.

Reagujući na Pazovu pobedu, Stejt department SAD-a saopštio je da se raduje ''partnerstvu sa novoizabranim predsednikom u cilju obnove ekonomske stabilnosti, širenja privatnog sektora i jačanja bezbednosti''.

Kada preuzme dužnost, Paz bi mogao proceniti da bi distanciranje zemlje od saveznika poput Venecuele i Kube moglo pomoći u obnovi odnosa sa SAD-om.

Što se tiče Kine, koja je važan trgovinski partner Bolivije, izvor mnogih uvoznih proizvoda i ključna destinacija za bolivijske minerale i izvoz litijuma, Paz će verovatno pokušati da obezbedi nove strane investicije i povećanje izvoza.

Smatra se da mu je izbor kandidata za potpredsednika pomogao da pridobije radničku klasu i građane nezadovoljne korupcijom u vlasti.

Njegov potpredsednik, Edman Lara, bivši policijski kapetan poznat po skromnom poreklu i prijavljivanju policijske korupcije, ima i veliku podršku na društvenim mrežama.

U mesecima koji su prethodili izborima, popularnost Mas-a oslabila je zbog sukoba između dve najpoznatije ličnosti stranke – bivšeg predsednika Eva Moralesa i odlazećeg predsednika Luisa Arcea.

Morales, koji je zemljom upravljao od 2006. do 2019. godine, diskvalifikovan je iz izbora zbog odluke suda kojom se predsednički mandat ograničava na dva. Pošto je Morales već obavljao tri mandata (jedan pre nego što je ograničenje stupilo na snagu), nije mogao ponovo da se kandiduje.

Optužen za seksualni odnos sa maloletnicom i navodno očinstvo nad njenim detetom – optužbe koje negira i smatra politički motivisanim – Morales živi u svom uporištu u Čapareu, gde ga štite lojalne pristalice koje povremeno organizuju proteste i blokade puteva širom zemlje.

Pošto je glasanje u Boliviji obavezno, pozvao je svoje pristalice da ponište glasačke listiće umesto da glasaju za bilo kog od dva kandidata u drugom krugu.

Za mnoge Bolivijce, ovaj izborni rezultat odražava želju za promenom i obnovom. Međutim, Paz nasleđuje tešku ekonomsku situaciju i duboko podeljenu zemlju.

Obnova ekonomske stabilnosti i ujedinjenje zemlje podeljene nakon godina političkih previranja biće veoma težak zadatak.

Rodrigo Paz zvanično će preuzeti dužnost predsednika 8. novembra 2025. godine.