Dužničko ropstvo u 21. veku? Muškarac otplatio dug porodici koja je robovala skoro 140 godina: Srceparajuća scena obišla svet (VIDEO)

Priča o porodici iz Pakistana, koja je navodno više od 140 godina bila zarobljena u dužničkom ropstvu, obišla je društvene mreže i ponovo otvorila pitanje modernog ropstva u južnoj Aziji.

Stranac po imenu Aron Hačings postao je viralan nakon što je, prema pisanju stranih medija, pomogao da jedna pakistanska porodica napusti ciglanu u oblasti Kasur, u pakistanskoj provinciji Pendžab, gde su njeni članovi radili generacijama kako bi otplatili dug svojih predaka. Pojedini izvori navode da je porodica bila zarobljena skoro 140 godina, dok drugi pišu o više od 140 godina dužničkog rada.

Reč je o sistemu poznatom kao dužničko ropstvo, u kojem siromašne porodice uzimaju novac unapred od poslodavca, a zatim godinama, pa i generacijama, rade kako bi taj dug vratile. Problem nastaje kada se dug uvećava, kada radnici nemaju uvid u evidenciju, kada im se odbijaju troškovi života i kada se obaveza prenosi na decu.

Dug predaka postao kazna za potomke

Porodica koju je oslobodio Hačings radila je u ciglani, a dug koji je nastao davno pre njih postao je teret koji su nasledila deca, unuci i praunuci. Upravo zato je ovaj slučaj izazvao snažnu reakciju javnosti, jer pokazuje kako jedan mali zajam, u uslovima siromaštva i zavisnosti od poslodavca, može da se pretvori u višegeneracijsko zatočeništvo.

Hačings je, kako se navodi, delovao preko inicijative Project Jubilee, koja se bavi oslobađanjem ljudi iz uslova ropstva i prinudnog rada. Prema dostupnim objavama, ovo je peta porodica oslobođena u okviru tog projekta.

Nakon što je dug isplaćen, porodica je mogla da napusti ciglanu i prvi put posle više od jednog veka izađe iz sistema koji ih je vezivao za isti rad, istog poslodavca i isti dug.

Kako funkcioniše dužničko ropstvo u ciglanama

Dužnički rad u pakistanskim ciglanama najčešće se vezuje za sistem avansa, poznat kao “pešgi”. Radnik ili porodica dobijaju novac unapred, najčešće zbog osnovnih životnih potreba, lečenja, svadbe, hrane ili prethodnih dugova. Zauzvrat, obavezuju se da će raditi za vlasnika ciglane dok se novac ne vrati.

Međutim, u praksi se dug često ne smanjuje. Radnici tvrde da se zarada umanjuje, da im se odbijaju troškovi za struju, smeštaj ili hranu, da nemaju jasnu evidenciju i da ne mogu da ospore iznos koji im vlasnik pripisuje. Prema ranijim izveštajima Međunarodne organizacije rada, dužnički rad u ciglanama u Pakistanu jedan je od najpoznatijih oblika prinudnog rada u toj zemlji.

U takvom sistemu čitave porodice rade zajedno, uključujući žene i decu, jer se opeke često plaćaju po komadu, a ne po radnom danu. Zbog toga porodice pokušavaju da naprave što više cigala kako bi preživele, ali dug uglavnom ostaje isti ili raste.

Problem koji ne nestaje

Slučaj porodice iz Kasura nije izolovan. Prema pisanju Gardijana, u Pakistanu postoji oko 20.000 ciglana, a procenjuje se da u njima radi između četiri i pet miliona ljudi. Mnogi od njih nalaze se u sistemu dužničke zavisnosti, naročito siromašne porodice, nepismeni radnici i pripadnici verskih manjina.

Britanski parlamentarni izveštaji i organizacije koje se bave modernim ropstvom takođe ukazuju na to da je Pakistan jedna od zemalja u kojima je problem prinudnog rada i dalje ozbiljan. Prema procenama Globalnog indeksa ropstva za 2025. godinu, više od 2,3 miliona ljudi u Pakistanu živi u nekom obliku modernog ropstva, uključujući prinudni rad, prisilne brakove i druge oblike eksploatacije.

Viralna priča otvorila šire pitanje

Iako je snimak oslobađanja porodice izazvao brojne emotivne reakcije, aktivisti upozoravaju da isplata jednog duga ne rešava sistemski problem. Ona može promeniti život jedne porodice, ali ne uklanja mehanizam zbog kojeg hiljade drugih porodica ostaju zarobljene.

Stručnjaci i organizacije za ljudska prava godinama ukazuju da je za iskorenjivanje dužničkog ropstva potrebno više od humanitarnih akcija: stroža kontrola ciglana, jasna evidencija radnika, pristup obrazovanju, pravna zaštita, alternativni izvori prihoda i stvarna primena zakona koji zabranjuju prinudni rad.

Ipak, priča o porodici iz Kasura za mnoge je postala simbol nade. Jedna isplata prekinula je lanac koji je trajao četiri generacije, a porodici koja je decenijama živela u senci duga omogućila je ono što za njih nije bilo samo ekonomsko pitanje - već povratak slobodi.