SAD je 1930. planirao invaziju Kanade: Da li bi istorija mogla da se ponovi i ostvari plan iz prošlosti?

Višestruka invazija oslanjala bi se na kopnene snage, amfibijska iskrcavanja i masovna interniranja. Prema autorima plana, napad bi bio kratak, a opkoljena zemlja pala bi za nekoliko dana. Meta je bila Kanada, a sve je to deo tajne strategije iz 1930. godine nazvane „Ratni plan Crveno“, osmišljene za hipotetički rat sa Velikom Britanijom u kojem bi SAD nastojao da uništi svako britansko uporište u Severnoj Americi.

Dok se Sjedinjene Države danas takmiče za regionalnu dominaciju, stručnjaci ističu ovaj plan kao dokaz da je savezništvo sa Kanadom oduvek bilo krhko, piše The Guardian.

Stari planovi u novom svetlu

Planovi invazije, nekada odbačeni kao neobičan istorijski kuriozitet, dobili su na značaju nakon što su Sjedinjene Države svoju spoljnu politiku usmerile prema sve agresivnijem nametanju svoje „nadmoći“ na zapadnoj hemisferi, usmerivši pogled i prema neprijateljima i prema saveznicima.

Početkom januara, spoj ekonomskog nacionalizma i ratoborne spoljne politike koji zagovara Donald Tramp bio je u punom jeku. Njegova administracija naredila je hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, a američki predsednik je na društvenim mrežama objavio da će SAD preuzeti kontrolu nad naftom te južnoameričke zemlje.

Nekoliko dana kasnije, Tramp i visoki zvaničnici otvoreno su govorili o upotrebi vojne sile za invaziju i zauzimanje Grenlanda zbog njegovog strateškog položaja i ogromnog mineralnog bogatstva. Krajem januara, kanadski The Globe and Mail izvestio je da je vojska te zemlje izradila model hipotetičke invazije na Kanadu, sugerišući da bi konvencionalni rat bio zamenjen gerilskom taktikom, sličnom onoj korišćenoj za odbijanje ruskih i američkih snaga u Avganistanu.

Trampove pretnje i kanadska zabrinutost

S obzirom na izjave američkih zvaničnika da je regionalna dominacija njihov glavni geostrateški cilj, Trampove pretnje o aneksiji Kanade uznemirile su zemlju. Prošle godine, Tramp je rekao da vekovna granica između dve nacije nije ništa više od „veštački povučene crte“ koja bi se, silom i ubeđivanjem, mogla ponovo iscrtati.

„Neko je tu crtu povukao pre mnogo godina, kao da je uzeo lenjir – samo prava linija preko zemlje“, rekao je Tramp kanadskom premijeru Marku Karni, dodavši da je ujedinjeni kontinent „ono kako je trebalo biti“.

januara Tramp je na svom profilu na društvenim mrežama objavio montiranu sliku koja prikazuje američku zastavu kako prekriva Kanadu, Grenland i Venecuelu. Njegovi komentari, koje su osudili kanadski političari, razotkrili su duboku i trajnu zabrinutost da zemlja, uprkos decenijama bliske ekonomske integracije, ostaje ranjiva na američku agresiju.

„Naš opstanak zavisio je od dobre volje SAD-a“

„Ratni plan Crveno“, prvi put osmišljen 1927. i odobren 1930., nastao je zbog straha američkih vojnih stratega da bi Britanija mogla započeti rat protiv SAD-a, pri čemu bi Kanada najverovatnije bila bojište. Američki planeri su priznali da bi, u slučaju poraza, Kanada „zahtevala da joj se dodeli Aljaska“.

No, plan je takođe istakao američko uverenje da će Kanada, sa velikom većinom stanovništva koncentrisanog uz granicu, brzo pasti, ali i širu krhkost političkih saveza. „Oduvek sam Kanadu smatrao neverovatno neobičnom zemljom, i geografski i demografski, što nas čini jednom od najranjivijih država na svetu“, rekao je Tomas Homer-Dikson, kanadski istraživač sukoba.

„Naš opstanak zavisio je od prijateljstva i dobre volje Sjedinjenih Država, a odjednom je oboje jednostavno isparilo. Nestalo je, i bojim se da Kanađani tek sada u potpunosti shvataju šta to znači.“ Homer-Dikson, koji vodi kanadski think-tank Cascade Institute, kaže da ratni planovi poput „Crvenog“ naglašavaju strahove unutar Kanade zbog njene stalne ranjivosti na američke vojne akcije.

Pohlepa za Grenlandom

Nakon noćnog napada i hapšenja venecuelanskog predsednika, fokus Trampove administracije prebacio se na Grenland, teritoriju pod kontrolom NATO saveznice Danske. „Grenland nam je potreban iz razloga nacionalne bezbednosti, a Danska se za to neće moći pobrinuti“, rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu.

Njegov potpredsednik, J.D. Vens, takođe se oglasio, rekavši novinarima da Danska „očigledno“ nije dobro obavila posao osiguravanja Grenlanda i da je Tramp „spreman ići do kraja“ kako bi zaštitio američke interese na Arktiku.

Homer-Dikson kaže da težnja za Grenlandom, gde SAD već imaju neograničenu mogućnost izgradnje vojnih baza, predstavlja „otvorenu pohlepu i gramzivost“ Bele kuće. „To je projekat iz čiste taštine, jer za njega ne postoji apsolutno nikakvo bezbednosno opravdanje“, rekao je.

Pripreme za najgori scenario

Anketa iz 2025. pokazala je da 43% Kanađana smatra vojni napad Sjedinjenih Država unutar pet godina barem donekle verovatnim, dok 10% misli da je vrlo verovatan ili siguran. Pozivi na „odgovor celog društva“ postali su sve glasniji, a u maju je načelnik Glavnog štaba kanadske vojske potpisao direktivu o obuci saveznih i pokrajinskih službenika za rukovanje vatrenim oružjem, vožnju kamiona i upravljanje dronovima kako bi se ojačala pričuva.

Kanadska vojska trenutno ima 4.384 pripadnika u pričuvnom sastavu, no novi planovi predviđaju povećanje te brojke na 300.000. Cascade Institute takođe je objavio plan prema kojem bi se „minimalni“ program nacionalne službe mogao sprovesti za 1,1 milijardu kanadskih dolara, dok bi opsežniji plan koštao 5,2 milijarde. Prošle godine, tadašnji premijer Džastin Trudo upozorio je poslovne lidere da su Trampove pretnje aneksijom „stvarna stvar“ i da predsednik želi pristup ključnim kanadskim mineralima.

Srbija Danas/Index.hr