САД је 1930. планирао инвазију Канаде: Да ли би историја могла да се понови и оствари план из прошлости?
Америчке снаге би најпре напале бојним отровима и заузеле стратешки важан лучки град. Војници би пресекли подморске каблове и уништили мостове и железничке пруге како би паралисали инфраструктуру. Велики градови на обалама језера и река били би окупирани како би се сломио сваки отпор цивилног становништва.
Вишеструка инвазија ослањала би се на копнене снаге, амфибијска искрцавања и масовна интернирања. Према ауторима плана, напад би био кратак, а опкољена земља пала би за неколико дана. Мета је била Канада, а све је то део тајне стратегије из 1930. године назване „Ратни план Црвено“, осмишљене за хипотетички рат са Великом Британијом у којем би САД настојао да уништи свако британско упориште у Северној Америци.
Док се Сједињене Државе данас такмиче за регионалну доминацију, стручњаци истичу овај план као доказ да је савезништво са Канадом одувек било крхко, пише The Гуардиан.
Стари планови у новом светлу
Планови инвазије, некада одбачени као необичан историјски куриозитет, добили су на значају након што су Сједињене Државе своју спољну политику усмериле према све агресивнијем наметању своје „надмоћи“ на западној хемисфери, усмеривши поглед и према непријатељима и према савезницима.
Почетком јануара, спој економског национализма и ратоборне спољне политике који заговара Доналд Трамп био је у пуном јеку. Његова администрација наредила је хапшење венецуеланског председника Николаса Мадура, а амерички председник је на друштвеним мрежама објавио да ће САД преузети контролу над нафтом те јужноамеричке земље.
Неколико дана касније, Трамп и високи званичници отворено су говорили о употреби војне силе за инвазију и заузимање Гренланда због његовог стратешког положаја и огромног минералног богатства. Крајем јануара, канадски The Глобе анд Mail известио је да је војска те земље израдила модел хипотетичке инвазије на Канаду, сугеришући да би конвенционални рат био замењен герилском тактиком, сличном оној коришћеној за одбијање руских и америчких снага у Авганистану.
Трампове претње и канадска забринутост
С обзиром на изјаве америчких званичника да је регионална доминација њихов главни геостратешки циљ, Трампове претње о анексији Канаде узнемириле су земљу. Прошле године, Трамп је рекао да вековна граница између две нације није ништа више од „вештачки повучене црте“ која би се, силом и убеђивањем, могла поново исцртати.
„Неко је ту црту повукао пре много година, као да је узео лењир – само права линија преко земље“, рекао је Трамп канадском премијеру Марку Карни, додавши да је уједињени континент „оно како је требало бити“.
јануара Трамп је на свом профилу на друштвеним мрежама објавио монтирану слику која приказује америчку заставу како прекрива Канаду, Гренланд и Венецуелу. Његови коментари, које су осудили канадски политичари, разоткрили су дубоку и трајну забринутост да земља, упркос деценијама блиске економске интеграције, остаје рањива на америчку агресију.
„Наш опстанак зависио је од добре воље САД-а“
„Ратни план Црвено“, први пут осмишљен 1927. и одобрен 1930., настао је због страха америчких војних стратега да би Британија могла започети рат против САД-а, при чему би Канада највероватније била бојиште. Амерички планери су признали да би, у случају пораза, Канада „захтевала да јој се додели Аљаска“.
Но, план је такође истакао америчко уверење да ће Канада, са великом већином становништва концентрисаног уз границу, брзо пасти, али и ширу крхкост политичких савеза. „Одувек сам Канаду сматрао невероватно необичном земљом, и географски и демографски, што нас чини једном од најрањивијих држава на свету“, рекао је Томас Homer-Dikson, канадски истраживач сукоба.
„Наш опстанак зависио је од пријатељства и добре воље Сједињених Држава, а одједном је обоје једноставно испарило. Нестало је, и бојим се да Канађани тек сада у потпуности схватају шта то значи.“ Homer-Dikson, који води канадски think-tank Цасцаде Институте, каже да ратни планови попут „Црвеног“ наглашавају страхове унутар Канаде због њене сталне рањивости на америчке војне акције.
Похлепа за Гренландом
Након ноћног напада и хапшења венецуеланског председника, фокус Трампове администрације пребацио се на Гренланд, територију под контролом НАТО савезнице Данске. „Гренланд нам је потребан из разлога националне безбедности, а Данска се за то неће моћи побринути“, рекао је Трамп новинарима у председничком авиону.
Његов потпредседник, Ј.Д. Венс, такође се огласио, рекавши новинарима да Данска „очигледно“ није добро обавила посао осигуравања Гренланда и да је Трамп „спреман ићи до краја“ како би заштитио америчке интересе на Арктику.
Homer-Dikson каже да тежња за Гренландом, где САД већ имају неограничену могућност изградње војних база, представља „отворену похлепу и грамзивост“ Беле куће. „То је пројекат из чисте таштине, јер за њега не постоји апсолутно никакво безбедносно оправдање“, рекао је.
Припреме за најгори сценарио
Анкета из 2025. показала је да 43% Канађана сматра војни напад Сједињених Држава унутар пет година барем донекле вероватним, док 10% мисли да је врло вероватан или сигуран. Позиви на „одговор целог друштва“ постали су све гласнији, а у мају је начелник Главног штаба канадске војске потписао директиву о обуци савезних и покрајинских службеника за руковање ватреним оружјем, вожњу камиона и управљање дроновима како би се ојачала причува.
Канадска војска тренутно има 4.384 припадника у причувном саставу, но нови планови предвиђају повећање те бројке на 300.000. Цасцаде Институте такође је објавио план према којем би се „минимални“ програм националне службе могао спровести за 1,1 милијарду канадских долара, док би опсежнији план коштао 5,2 милијарде. Прошле године, тадашњи премијер Џастин Трудо упозорио је пословне лидере да су Трампове претње анексијом „стварна ствар“ и да председник жели приступ кључним канадским минералима.
Србија Данас/Index.hr