''Spavamo napolju, kiša pada po mojoj deci'', potresne reči majke: Kuće srušene preko noći dok buldožeri gaze sve pred sobom, porodice završile na ulici bez milosti

Viktor Ahasnu je bio jedva budan sa svojom suprugom i blizancima od pet meseci kada ih je probio zvuk buldožera. To je bio jedini znak upozorenja za porodicu, rekao je, pre nego što su pobegli od masovnih prinudnih iseljenja u njihovoj istorijskoj zajednici Makoko u Lagosu. Njihova kuća je srušena 11. januara, jedna od hiljada uklonjenih u okviru tekuće operacije.

Sada petomesečni blizanci i njihovi roditelji žive u drvenom kanuu, sa pletenom plastičnom vrećom kao skloništem od kiše. U vazduhu se čuje kucanje čekića dok drugi stanovnici najvećeg nigerijskog grada ruše kuće i pokušavaju da spasu šta mogu.

- Čak nisam ni mogao da idem na posao da zaradim novac, jer ne želim da ostavim suprugu i decu, a vlada opet dolazi - rekao je Ahasnu, ribar, za AP.

Decenijama, desetine hiljada ljudi žive u kućama na stubovima iznad lagune u Makoku, jednoj od najstarijih i najvećih zajednica na vodi u Africi.

Za mnoge Nigerijce, Makoko je dugo bio prepoznatljiv. Za neprofitne organizacije, bio je testno polje za ideje poput plutajućih škola. Ali za neke investitore i vlasti, to je vredna obala u rukama najugroženijih stanovnika mega-grada.

Više od 3.000 kuća je srušeno, a 10.000 ljudi je iseljeno u poslednjem talasu demoliranja koje je počelo krajem decembra, prema koaliciji lokalnih organizacija za zagovaranje prava. Stanovnici Makoka su živeli legalno, ali nigerijski Zakon o zemlji omogućava vladi da preuzme bilo koju parcelu koju smatra potrebnom za javnu upotrebu.

Postoji duga istorija masovnih iseljenja u brzo rastućem gradu sa oko 20 miliona stanovnika na Zalivu Gvineje. Grupe za ljudska prava procenjuju da je od 2023. godine, kada je sadašnja državna vlast preuzela dužnost, stotine hiljada ljudi izgubilo svoje domove.

U sredu su stotine ljudi protestovale protiv masovnih iseljenja širom Lagosa. Policija ih je rasturila suzavcem.

Pritisak stanovništva

Kako populacija Lagosa raste, ljudi u niskoprimajućim zajednicama poput Makoka su se našli u ''liniji vatre'' dok vlasti pokušavaju da razviju mega-grad.

Stanovnici su rekli AP-u da je vlada države Lagos tražila od ljudi da se premeste 100 metara od električne linije, ali su potom rušenja samo nastavila. Zvaničnici Ministarstva za fizičko planiranje i urbani razvoj odbili su da odgovore na pitanja o rušenju u Makoku i navodima stanovnika da su imali malo ili nimalo upozorenja pre početka demoliranja 23. decembra.

Zvaničnici su, međutim, istakli nedavne izjave guvernera Lagosa, Babajidea Sanvo-olua, koji je branio iseljenja i naveo rizike po bezbednost, rekavši da su zajednice narasle previše blizu kritične infrastrukture.

Stanovnici tvrde da je prostor u Makoku dodeljen privatnoj građevinskoj kompaniji, jednoj od mnogih u gradu gde je obala često tražena za luksuzne i druge nekretnine. AP nije mogao da potvrdi tu tvrdnju.

- Mislim da kada (vlada) traži centralno lociranu zemlju, i budući da su druga mesta zauzeta, postoji ideja da možete očistiti zajednice jer su manje privilegovane i onda možete smisliti opravdanje - rekla je Megan Čepmen, suosnivačica inicijative Justice and Empowerment za izbeglice u Lagosu.

Visoke kirije

Makoko, osnovan u 19. veku, preživeo je ranije pokušaje rušenja, obično kada bi javnost reagovala. Život teče kroz uske ulice i kanale u zajednici koju stranci nazivaju ''Venecija Afrike''. Postoji malo javnih usluga poput struje ili upravljanja otpadom.

Iseljeni kažu da imaju malo opcija. Lagos ima neke od najviših kirija u Africi. Soba u zgradi u kojoj desetine ljudi dele kupatila može koštati 700.000 najara godišnje (oko 500 dolara) u gradu gde je minimalna plata 77.000 najara (55 dolara).

Basirat Kpetosi je sedela na ruševinama svoje kuće na vodi u Makoku, pržeći testo u ulju za prodaju. Bilo joj je jasno da je izgubila dom.

Kpetosi je rekla da je 9. januara probudila zvuk buldožera kada je njena kuća srušena. Sada ona i njeno petoro dece nemaju sklonište.

Kpetosi, iz porodice ribara, rekla je da je prošle godine sagradila kuću na laguni dve sobe na stubovima od bambusa i aluminijumskih limova.

Rekla je da nisu dobili nikakvu nadoknadu za uništenje, a vlada ne planira njihovo preseljenje, iako zakon to zahteva. U presudi Vrhovnog suda Lagosa iz 2017. godine, koju je AP video, sudija je presudio da masovno iseljenje bez preseljenja krši ''fundamentalno pravo na zaštitu od okrutnog i ponižavajućeg postupanja.''

- Spavamo na otvorenom - rekla je Kpetosi. - Kada pada kiša, pada i na moju decu i na mene.-