Šta znači priznanje palestinske države i zašto velike sile rade to upravo sada?

Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, burno je reagovao na ovu najavu, tvrdeći da takve odluke „nagrađuju monstruozni terorizam Hamasa“. 

Snažno protivljenje ovom potezu izrazile su i Sjedinjene Američke Države.

Šta znači priznanje palestinske države?

Palestina je država koja istovremeno i postoji i ne postoji.

Ima veliki stepen međunarodnog priznanja, diplomatske misije u inostranstvu, kao i timove koji učestvuju na sportskim takmičenjima, uključujući i Olimpijske igre.

Međutim, zbog dugotrajnog sukoba sa Izraelom, Palestina nema međunarodno priznate granice, nema glavni grad ni vojsku. 

Zbog izraelske vojne okupacije Zapadne obale, Palestinska uprava, uspostavljena nakon mirovnih sporazuma iz 1990-ih, nema punu kontrolu nad svojom teritorijom niti nad sopstvenim stanovništvom. Gaza, nad kojom Izrael takođe ima kontrolu kao okupaciona sila, nalazi se usred razornih ratnih sukoba.

S obzirom na njen status svojevrsne kvazi-države, priznanje Palestine je neizbežno u velikoj meri simboličan čin. Ono će predstavljati snažnu moralnu i političku poruku, ali će malo toga promeniti na terenu.

Ipak, simbolika je snažna.

- Britanija nosi posebnu odgovornost da podrži rešenje o dve države.", rekao je bivši britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami tokom govora u Ujedinjenim nacijama.

On se zatim pozvao na Balfurovu deklaraciju iz 1917. godine, koju je potpisao njegov prethodnik na mestu ministra spoljnih poslova, Artur Balfur. U ovoj deklaraciji Britanija prvi put izrazila podršku „uspostavljanju nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini“.

Međutim, kako je rekao Lami, ta deklaracija je sadržala i svečano obećanje da „ništa neće biti učinjeno što bi moglo da naruši građanska i verska prava nejevrejskih zajednica koje već žive u Palestini“.

Pristalice Izraela često ističu da lord Balfur nije eksplicitno pomenuo Palestince, niti je govorio o njihovim nacionalnim pravima.

Ali teritorija poznata kao Palestina, kojom je Britanija upravljala na osnovu mandata Lige naroda od 1922. do 1948. godine, dugo se smatra nezavršenim međunarodnim pitanjem.

Izrael je osnovan 1948. godine, ali su napori da se stvori paralelna palestinska država propadali iz više različitih razloga.

Kako je rekao Lami, političari su se navikli da ponavljaju frazu „rešenje o dve države“.

Ta fraza se odnosi na stvaranje palestinske države na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, otprilike u granicama koje su postojale pre Arapsko-izraelskog rata 1967. godine, sa Istočnim Jerusalimom koji je Izrael okupirao tokom tog rata kao glavnim gradom.

Ali međunarodni napori da se ostvari rešenje o dve države nisu doneli rezultate, a izraelska kolonizacija velikih delova Zapadne obale, koja je nelegalna prema međunarodnom pravu, pretvorila je tu ideju u uglavnom praznu frazu.

Ko priznaje Palestinu kao državu?

Palestinu trenutno priznaje oko 75% od ukupno 193 članice Ujedinjenih nacija.

U UN-u, ona ima status „stalne posmatračke države“, što joj omogućava učešće u radu, ali bez prava glasa.

Uz priznanje od strane Velike Britanije i Francuske, Palestina će uskoro imati podršku četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a.

Kina i Rusija priznale su Palestinu još 1988. godine.

Na taj način, Sjedinjene Američke Države, daleko najveći saveznik Izraela, ostaju usamljene u protivljenju.

Vašington priznaje Palestinsku upravu, koju trenutno predvodi Mahmud Abas, još od njenog formiranja sredinom 1990-ih.

Od tada su nekoliko američkih predsednika izrazili podršku stvaranju palestinske države u budućnosti.
Međutim, Donald Tramp nije među njima - tokom oba njegova mandata, američka politika je snažno bila na strani Izraela.

Zašto Velika Britanija i druge zemlje to rade baš sada?

Uzastopne britanske vlade govorile su o priznavanju palestinske države, ali isključivo kao deo mirovnog procesa, idealno u dogovoru sa zapadnim saveznicima i „u trenutku najvećeg uticaja“.

Smatralo se da bi jednostavno priznanje, kao simboličan gest, bila greška. Takav potez bi možda učinio da se ljudi osećaju moralno ispravno, ali ne bi zaista ništa promenio na terenu.

Međutim, događaji su očigledno primorali više vlada da deluju.

Scene sve veće gladi u Gazi, rast besa zbog izraelske vojne kampanje i velike promene u javnom mnjenju - svi ovi faktori su doprineli da se dođe do ove tačke.

SAD su protiv

Administracija Donalda Trampa nikada nije krila svoje protivljenje priznanju Palestine, a sam američki predsednik je na zajedničkoj konferenciji za novinare u četvrtak priznao da se „ne slaže sa izraelskim premijerom po tom pitanju“.

Ipak, dvojica lidera su tokom njihovog razgovora jedan na jedan diskutovali o toj temi.

U stvari, jasno je da je stav SAD postao otvoreni otpor samom konceptu palestinske nezavisnosti.

U junu je aktuelni američki ambasador u Izraelu, Majk Hakabi, izjavio da smatra da SAD više ne podržavaju stvaranje palestinske države.

Skorašnje izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija takođe potvrđuju ovaj stav. On je rekao da bi Hamas „osećao veću slobodu“ kao posledicu međunarodnog pritiska za priznavanje Palestine.

Njegove reči, izrečene na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Netanjahuom 15. septembra, odražavaju izraelski argument da je priznanje Palestine „nagrada za terorizam“, nakon razarajućih napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Rubio je takođe rekao da su SAD upozorile one koji zagovaraju priznanje Palestine da bi to moglo navesti Izrael na aneksiju Zapadne obale.

- Rekli smo im da će to dovesti do ovakvih uzajamnih akcija i da će otežati postizanje primirja (u Gazi) - izjavio je za novinare početkom septembra.

Izvor: Srbija Danas/BBC