Шта значи признање палестинске државе и зашто велике силе раде то управо сада?

Премијер Израела, Бењамин Нетањаху, бурно је реаговао на ову најаву, тврдећи да такве одлуке „награђују монструозни тероризам Хамаса“. 

Снажно противљење овом потезу изразиле су и Сједињене Америчке Државе.

Шта значи признање палестинске државе?

Палестина је држава која истовремено и постоји и не постоји.

Има велики степен међународног признања, дипломатске мисије у иностранству, као и тимове који учествују на спортским такмичењима, укључујући и Олимпијске игре.

Међутим, због дуготрајног сукоба са Израелом, Палестина нема међународно признате границе, нема главни град ни војску. 

Због израелске војне окупације Западне обале, Палестинска управа, успостављена након мировних споразума из 1990-их, нема пуну контролу над својом територијом нити над сопственим становништвом. Газа, над којом Израел такође има контролу као окупациона сила, налази се усред разорних ратних сукоба.

С обзиром на њен статус својеврсне квази-државе, признање Палестине је неизбежно у великој мери симболичан чин. Оно ће представљати снажну моралну и политичку поруку, али ће мало тога променити на терену.

Ипак, симболика је снажна.

- Британија носи посебну одговорност да подржи решење о две државе.", рекао је бивши британски министар спољних послова Дејвид Лами током говора у Уједињеним нацијама.

Он се затим позвао на Балфурову декларацију из 1917. године, коју је потписао његов претходник на месту министра спољних послова, Артур Балфур. У овој декларацији Британија први пут изразила подршку „успостављању националног дома за јеврејски народ у Палестини“.

Међутим, како је рекао Лами, та декларација је садржала и свечано обећање да „ништа неће бити учињено што би могло да наруши грађанска и верска права нејеврејских заједница које већ живе у Палестини“.

Присталице Израела често истичу да лорд Балфур није експлицитно поменуо Палестинце, нити је говорио о њиховим националним правима.

Али територија позната као Палестина, којом је Британија управљала на основу мандата Лиге народа од 1922. до 1948. године, дуго се сматра незавршеним међународним питањем.

Израел је основан 1948. године, али су напори да се створи паралелна палестинска држава пропадали из више различитих разлога.

Како је рекао Лами, политичари су се навикли да понављају фразу „решење о две државе“.

Та фраза се односи на стварање палестинске државе на Западној обали и у Појасу Газе, отприлике у границама које су постојале пре Арапско-израелског рата 1967. године, са Источним Јерусалимом који је Израел окупирао током тог рата као главним градом.

Али међународни напори да се оствари решење о две државе нису донели резултате, а израелска колонизација великих делова Западне обале, која је нелегална према међународном праву, претворила је ту идеју у углавном празну фразу.

Ко признаје Палестину као државу?

Палестину тренутно признаје око 75% од укупно 193 чланице Уједињених нација.

У УН-у, она има статус „сталне посматрачке државе“, што јој омогућава учешће у раду, али без права гласа.

Уз признање од стране Велике Британије и Француске, Палестина ће ускоро имати подршку четири од пет сталних чланица Савета безбедности УН-а.

Кина и Русија признале су Палестину још 1988. године.

На тај начин, Сједињене Америчке Државе, далеко највећи савезник Израела, остају усамљене у противљењу.

Вашингтон признаје Палестинску управу, коју тренутно предводи Махмуд Абас, још од њеног формирања средином 1990-их.

Од тада су неколико америчких председника изразили подршку стварању палестинске државе у будућности.
Међутим, Доналд Трамп није међу њима - током оба његова мандата, америчка политика је снажно била на страни Израела.

Зашто Велика Британија и друге земље то раде баш сада?

Узастопне британске владе говориле су о признавању палестинске државе, али искључиво као део мировног процеса, идеално у договору са западним савезницима и „у тренутку највећег утицаја“.

Сматрало се да би једноставно признање, као симболичан гест, била грешка. Такав потез би можда учинио да се људи осећају морално исправно, али не би заиста ништа променио на терену.

Међутим, догађаји су очигледно приморали више влада да делују.

Сцене све веће глади у Гази, раст беса због израелске војне кампање и велике промене у јавном мњењу - сви ови фактори су допринели да се дође до ове тачке.

САД су против

Администрација Доналда Трампа никада није крила своје противљење признању Палестине, а сам амерички председник је на заједничкој конференцији за новинаре у четвртак признао да се „не слаже са израелским премијером по том питању“.

Ипак, двојица лидера су током њиховог разговора један на један дискутовали о тој теми.

У ствари, јасно је да је став САД постао отворени отпор самом концепту палестинске независности.

У јуну је актуелни амерички амбасадор у Израелу, Мајк Хакаби, изјавио да сматра да САД више не подржавају стварање палестинске државе.

Скорашње изјаве америчког државног секретара Марка Рубија такође потврђују овај став. Он је рекао да би Хамас „осећао већу слободу“ као последицу међународног притиска за признавање Палестине.

Његове речи, изречене на заједничкој конференцији за новинаре са Нетањахуом 15. септембра, одражавају израелски аргумент да је признање Палестине „награда за тероризам“, након разарајућих напада Хамаса 7. октобра 2023. године.

Рубио је такође рекао да су САД упозориле оне који заговарају признање Палестине да би то могло навести Израел на анексију Западне обале.

- Рекли смо им да ће то довести до оваквих узајамних акција и да ће отежати постизање примирја (у Гази) - изјавио је за новинаре почетком септембра.

Извор: Србија Danas/BBC