Tramp nije imao plan B! Očekivao je pad i predaju Irana za 72 sata - Sada traži izlaz iz sopstvenog haosa

U ratnim vremenima, istina je toliko dragocena da je uvek mora čuvati telohranitelj laži, rekao je Vinston Čerčil.

Istina koja izvire iz bujice besmislica američkog predsednika SAD Donalda Trampajeste da on želi da izađe iz haosa koji je sam stvorio, piše urednik Fajnenšel tajmsa Edvard Lus u novoj kolumni.

Svi ostali razlozi koje Tramp navodi - od rušenja režima do njegove promene - su samo buka. U ovom trenutku, ako bi Iran ponudio otvaranje Ormuskog moreuza u zamenu za pravo razvoja nuklearnog oružja, niko ne može biti siguran da bi Tramp odbio, upozorava Lus. Ako bi mu Iran dodelio i nagradu za mir koja nosi ime Kira Velikog, šanse za to bi bile još veće.

Plan A bez plana B

Lus opisuje šta je Tramp očekivao kada je pokrenuo napade na Iran: pad režima ili bezuslovnu predaju u roku od 72 sata. To je bio Plan A. Nije postojao Plan B, što znači da Tramp sada pokušava da vrati situaciju na stanje kakvo je bilo pre početka rata.

Njegov ratni cilj danas je zapravo povratak starom stanju. Da je postojao Plan B, Tramp bi pripremio saveznike, rasporedio američke minolovce i marince, povećao zalihe nafte i obezbedio dodatne protivraketne sisteme za države Zaliva.

„Niko nije ni razmišljao o tome“, rekao je Tramp, komentarišući napade Irana na druge zemlje u regionu. Svi su očekivali iranski odgovor, osim njega, piše Lus.

Vladari zemalja Zaliva su ga direktno upozorili da ne pokreće napade pre 28. februara. Nije bitno koliko su mu službe bezbednosti govorile o rizicima - ono što Tramp ne želi da čuje jednostavno za njega ne postoji.

Pretnje i pregovori koji se međusobno poništavaju

Tramp je sada, prema Lusu, ušao u fazu u kojoj istovremeno koristi pretnje i ponude, ali se one međusobno poništavaju. Iran za sada ne reaguje na to.

U jednom trenutku, Tramp preti „nivoom sile i moći kakav Iran nikada nije video“, a samo 36 sati kasnije tvrdi da SAD i Iran vode „veoma dobre i produktivne razgovore“. Malo ko je verovao u ovu poslednju tvrdnju.

Situacija je, kako piše Lus, postala apsurdna: svet čeka izjave iz Irana kako bi proverio da li je američki predsednik govorio istinu. Iran je potom objavio da nije bilo razgovora.

Nema poverenja ni u indirektne pregovore

Svet nema razloga da veruje čak ni u indirektne pregovore između SAD i Irana, upozorava Lus. Tramp je dva puta pokrenuo napade u protekloj godini dok su pregovori bili u toku.

Na jednoj strani je Stiv Vitkof, Trampov izaslanik, koji nije poznat po diplomatskoj uzdržanosti. Nakon što je Vladimir Putin rekao Trampu da Rusija ne dostavlja Iranu obaveštajne podatke za napade na američke ciljeve, Vitkof je rekao: „Možemo im verovati na reč".

Na drugoj strani je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, iskusan diplomata, ali nema garancije da govori u ime Revolucionarne garde. Neki u Trampovom krugu veruju da bi predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf mogao da igra ulogu sličnu onoj koju je igrala Delsi Rodrigez u Venecueli, ali Lus to opisuje kao puku pustu želju.

Spirala pretnji i gubitak kredibiliteta

Tramp, rekao je Lus, pojačaće ili ublažiće retoriku u zavisnosti od toga kako proceni spremnost Irana za pregovore. Ali Iran nikada neće odustati od svoje sposobnosti da poremeti globalna energetska tržišta - upravo ono što Tramp želi da postigne.

Zbog toga će pregovori stalno oscilirati između pretnji i velikih obećanja, u skladu sa Trampovim raspoloženjem. Svaki put kada se pretnja pokaže neefikasnom, Tramp će morati još više da podigne nivo pretnji.

Ovo se ranije nazivalo krizom kredibiliteta. Lus upozorava da nije teško zamisliti vreme kada će Tramp početi da aludira na upotrebu nuklearnog oružja. To ne znači da želi da ga upotrebi, ali nepromišljene izjave mogu imati ozbiljne posledice.

Druga opcija bi bila uspostavljanje američke vojne baze duž obale Ormuskog moreuza, ali bi to gotovo sigurno dovelo do dalje eskalacije.

Povlačenje bez rešenja nosi nove rizike

Tramp uvek može da se povuče i pusti druge da se nose sa posledicama, piše Lus, pozivajući se na Ričarda Hasa, bivšeg zvaničnika u republikanskim administracijama. To bi značilo preokretanje čuvenog pravila „prekršio si - tvoje je“, koje se pripisuje Kolinu Pauelu.

Ali takav izlazak bi bio Pirova pobeda. Iran bi mogao da nastavi da drži globalna energetska tržišta pod pritiskom dok ne bude sigurno da Tramp neće nastaviti napade. Tramp može da obeća da neće ponovo bombardovati Iran, ali pitanje ostaje - da li bi mu Iran verovao?

Trka u naoružanju i prelazak na energiju bez nafte

Još je rano proceniti obim štete nanete američkoj moći, ali jedno je sigurno: ovaj rat će dodatno ubrzati globalnu trku u naoružanju, posebno među američkim saveznicima koji sve više veruju Vašingtonu, upozorava Lus.

Istovremeno, svet ulazi u novu fazu razvoja alternativnih izvora energije. Nuklearna energija, solarni paneli i vetroelektrane zahtevaju kritične sirovine, ali za razliku od nafte, njihovo snabdevanje ne zavisi od Ormuskog moreuza.

Tramp traži izlaz iz sopstvenog haosa

Ostaje pitanje kako će Tramp pronaći izlaz iz situacije koju je stvorio. Počeo je sa ciljem da sruši iranski režim, a sada razmatra ublažavanje sankcija kako bi Iran mogao da prodaje više nafte.

Usred niza pretnji, preuveličavanja i kontradiktornih poruka, Trampov cilj je sada jednostavan - da stvari vrati na početak. Sa takvim planiranjem, zaključuje Lus, pitanje je da li mu je uopšte potreban haos.