(VIDEO) Sirijski predsednik u poseti Velikoj Britaniji: Kralj Čarls mu priredio doček, usledio i susret sa Kir Starmerom - evo šta su bile najbitnije teme sastanka
Britanija i Sirija ponovo otvaraju političke i bezbednosne odnose, dok rat na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuškog moreuza dodatno pojačavaju pritisak na Evropu od energenata do migracija.
Britanski monarh kralj Čarls, primio je u utorak popodne sirijskog predsednika Ahmeda al-Šaruu u audijenciju, saopštila je Bakingemska palata. Šaraa boravi u prvoj zvaničnoj poseti Velikoj Britaniji otkako je 2024. godine svrgnuo dugogodišnjeg lidera Bašara al-Asada.
Ranije tokom dana, Šaraa je u Dauning stritu razgovarao sa premijerom Kirom Starmerom o ratu s Iranom i posledicama koje taj sukob ima po globalnu ekonomiju.
Kako je saopšteno iz britanske vlade, lideri su naglasili hitnu potrebu za planom za ponovno otvaranje Ormuškog moreuza, kroz koji prolazi oko petine svetskih isporuka nafte. Njegovo zatvaranje već izaziva rast cena energenata i ozbiljne poremećaje u međunarodnoj trgovini, uz upozorenja da bi dugotrajnija blokada mogla dodatno destabilizovati evropske ekonomije.
Dvojica zvaničnika saglasila su se da je neophodna koordinisana međunarodna akcija kako bi se obnovila sloboda plovidbe i sprečila dalja eskalacija u regionu.
Od dolaska Šare na vlast, situacija u Siriji ostaje krhka. Sektaške tenzije i dalje povremeno eskaliraju u nasilje, dok ekstremistička organizacija Islamska država i dalje deluje u pojedinim delovima zemlje, koristeći bezbednosne praznine nastale nakon višegodišnjeg rata.
Starmer je, prema rečima portparola, pozdravio poteze sirijskih vlasti u borbi protiv Islamske države, ali i naglasio da je stabilnost zemlje ključna kako bi se sprečilo ponovno jačanje ekstremizma.
Britanski premijer je takođe insistirao na jačanju saradnje u oblasti migracija, uključujući povratak ilegalnih migranata, kontrolu granica i razbijanje mreža za krijumčarenje ljudi. Ovo pitanje postaje sve važnije u evropskoj politici, posebno u kontekstu povećanog pritiska na azilne sisteme.
Između 2011. i 2021. godine, gotovo 31.000 Sirijaca dobilo je azil u Velikoj Britaniji, dok je širom Evrope tokom migrantske krize stiglo više miliona ljudi iz ratom pogođene zemlje.
Poseta dolazi nakon što je London u julu 2025. obnovio diplomatske odnose sa Damaskom, čime je napravljen značajan zaokret u britanskoj spoljnopolitičkoj strategiji. Pre toga, tadašnji šef diplomatije Dejvid Lami posetio je Damask – prvi put da je jedan britanski ministar kročio u Siriju posle 14 godina.
Britanska vlada je tada naglasila da joj je cilj podrška političkoj tranziciji, ekonomskoj stabilizaciji i rešavanju pitanja hemijskog oružja, ali i smanjenje migracionog pritiska ka Evropi.
Šaraa je u ponedeljak boravio i u Berlinu, gde se sastao sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom. Nemačka, koja ima najveću sirijsku dijasporu u Evropskoj uniji – više od milion ljudi – sve više razmatra mogućnost organizovanog povratka migranata.
Merc je izjavio da postoji saglasnost da bi se čak 80 odsto Sirijaca u Nemačkoj moglo vratiti u domovinu u naredne tri godine, ukoliko bezbednosni uslovi to dozvole.
Međutim, ova ideja izaziva podele unutar Evrope, jer organizacije za ljudska prava upozoravaju da situacija u Siriji još nije dovoljno stabilna za masovni povratak izbeglica, posebno u oblastima gde i dalje postoje oružane grupe i politička neizvesnost.
Dodatnu zabrinutost izaziva i činjenica da bi eventualna eskalacija sukoba između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država mogla dodatno destabilizovati region i usporiti oporavak Sirije, čineći proces povratka još složenijim.
Analitičari ocenjuju da Zapad sada pokušava da pronađe balans između pragmatične saradnje sa novim vlastima u Damasku i očuvanja političkog pritiska u vezi sa bezbednosnim i humanitarnim pitanjima.
