Mesto gde sve vrvi od dobre zabave i gurmanluka: U Zrenjaninu manifestacioni turizam iz godine u godinu cveta (FOTO)
Nema tog mesta u Vojvodini koje makar nema vašar za seosku slavu ili sajam rukotvorina karakterističnih za to mesto.
Vojvođanski gradovi oduvek su poznati po dugogodišnjoj tradiciji manifestacija koje organizuju što za lokalno stanovništvo što za turiste. Nema tog mesta u Vojvodini koje makar nema vašar za seosku slavu ili sajam rukotvorina karakterističnih za to mesto.
Bogata zemlja, bogata tradicija, bogati običaji, sve ovo dodatno upotpunjuje zanimljivost i turističku ponudu vojvođanskih gradova i mesta. Jedan od najvažnijih kulturnih centara Vojvodine je zasigurno i Zrenjanin. Grad Zrenjanin neguje dugu tradiciju manifestacionog turizma i to ga čini veoma privlačnim mestom za turiste kako iz Srbije, tako i van naših granica, pogotovo gostiju iz susednih zemalja.
"Zrenjanin - grad na Begeju" Ova reka nosi sa sobom priče o sedam vekova života Zrenjaninaca (FOTO)
Ovde je Dunav najlepši: Put u Kladovo - san za svakog turistu! (VIDEO/FOTO)
Od najmlađih do najstarijih - svi je vole i rado posećuju: Bilioteka u Šapcu odoleva vremenu i čuva velika umetnička dela (FOTO/VIDEO)
Turistička ponuda ovog banatskog grada je veoma raznovrsna, a manifestacija je pregršt i upravo one su prava atrakcija i mesta dobre zabave i atmosfere, gde se gosti iz godine u godinu vraćaju. Neizbežno je i probanje lokalnih đakonija i pića, te ugođaj svake godine bude i kvalitetniji i bogatiji. Zrenjanin je jedan od retkih gradova koji iza sebe ima čitavu istorijsku priču kako je dobio dozvolu za organizovanje prvih manifestacija, a sve je počelo davne 1769. godine.
Naime, nekada Bečkerek i Petrovgrad, sada Zrenjanin, davne 1769. godine kao središte Distrikta, dobija pravo na dve sajamske priredbe godišnje a nešto kasnije na još dve, tako da je svako godišnje doba počinjalo velikim vašarom. Potreba za pazarom, susretima svake vrste, pa i razbibrigom i veseljem činila je da se broj vašara povećava. Pored robe razne vrste tu su bili i umetnici, zanatlije i ugostitelji sa bogatom ponudom poslastica, a i neizbežno je bilo i pivo.
Posebno u toplim letnjim danima vašara, svaki dobro obavljen posao zalivao se hladnim pivom, najpre iz najprostijih drvenih, a kasnije iznutra limom okovanih ledara. Trenutak kada se u zamenu za krajcare i forinte od kafedžija preuzimala penušava krigla bio je i svečanost i čas za uživanje i sećanje. Krajem tridesetih godina XX veka, vašari sve brže gube na značaju. Razvija se i specijalizuje trgovina pa sve to utiče da veliki vašari nestanu ali ostaje nostalgija za susretima sa povodom i zabavom te vrste, a tako dolazimo do stvaranja najznačajnije manifestacije u Zrenjaninu - dolazimo do "Dana piva".
Proizvodnja piva započela je na ovim prostorima davne 1745. godine u Zrenjaninu. Upravo su “Dani Piva” simbol Zrenjanina i najposećenija manifestacija u ovom gradu. Održava se svake godine u poslednjoj nedelji avgusta, a prvi put je organizovana 1986. godine. Objedinjuje kulturno-umetnički sadržaj, zabavni, sportski i privredni, a svakoga dana tokom trajanja manifestacije Zrenjanin poseti i po nekoliko desetina hiljada ljudi.
U ponudi uvek bude i više od 20 vrsta piva, uz nezaobilazne vojvođanske gurmanluke, a na desetak lokacija se održava više od 20 različitih programa poput rok koncerata, takmičenja u kuvanju, sportska takmičenja, dečiji festivali, etno-izložbe i mnogo što šta drugo.
Zrenjaninski manifestacioni festival tu se ne završava, već je izuzetno bogat i kada ste u nedoumici gde ćete u kom mesecu na izlet Zrenjanin nudi pravo malo bogatstvo manifestacija.
U organizaciji Saveza amaterskih kultutrno-umetničkih društava Zrenjanina, održava se od 2003. godine u sklopu "Dana piva". Na jednom od gradskih trgova, iz večeri u veče, tokom poslednje nedelje avgusta, nastupaju folklorni ansambli iz Srbije i inostranstva, a njihovi nastupi organizuju se i u okolnim mestima. Festival se otvara svečanim defileom učesnika centralnim gradskim ulicama.
U slavu žetve, žita i hleba, mesna zajednica "Mužlja" organizuje svakog leta, tokom jednog vikenda u julu, međunarodni etno-festival "Žetelačke svečanosti". Osim takmičenja kosaca, odevenih u narodne nošnje, na tradicionalni način (po dužini otkosa, oštrenju kose i slaganju pokošenog žita), manifestacija obuhvata i izložbu i degustaciju banatskih gurmanskih specijaliteta, kao sastavnog dela svake žetve, a učesnici "Žetelačkih svečanosti" do njive predviđene za takmičenje stižu u povorci koja duž ulica Mužlje poziva meštane da im se priključe.
U organizaciji Umetničke kolonije Ečka, od 1993. godine svake druge godine održava se manifestacija značajnih likovnih ostvarenja u tehnici akvarela, sa osnovnom idejom stimulisanja umetnika za rad u tehnici akvarela u okviru savremenog likovnog stvaralaštva. U okviru Bijenala, osim izložbe akvarela u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu izabranih po konkursu i samostalne izložbe akvarela laureata prethodnog bijenala, održavaju se i stručna predavanja i radionice koja, s različitih aspekata, sagledavaju akvarel kao slikarsku tehniku. Umetnička kolonija organizuje po dva internacionalna saziva umetnika sa određenim programskim karakterom: saziv umetnika koji se bave proširenim poljem slike i saziv akvarelista. Slikarski sazivi održavaju se od osnivanja Kolonije, 1956. godine, dok se susreti akvarelista održavaju od 1980. godine.
Gradski duvački orkestar Zrenjanin, u saradnji sa Svetskom asocijacijom za duvačke simfonijske orkestre i ansamble za centralnu i istočnu Evropu, od 2012. godine organizuje “Begej Fest” - međunarodni festival duvačkih orkestara. Vrhunski orkestri iz zemlje i okruženja se takmiče u više kategorija: dečijoj, omladinskoj, odrasloj i otvorenoj kategoriji. Prateći deo festivala čine stručni skupovi, a posebnu pažnju publike privlače nastupi orkestara na otvorenim prostorima u centru grada i uvek atraktivni zajednički defile učesnika. Održava se u junu mesecu.
Etno-festival koji se održava s ciljem očuvanja tradicije i podsticanja etno-stvaralaštva sa prostora regije Banata. Manifestacija okuplja učesnike u različitim oblastima, koji posetiocima predstavljaju rukotvorine domaće radinosti, predmete starih zanata, gastronomske specijalitete podneblja, uz zvuke tradicionalnih instrumenata i muzičare u narodnim nošnjama.
Manifestacija kulture koja se održava u junu u Elemiru od 2006. godine. Posvećena je velikanu srpske književnosti Stevanu Sremcu, koji je jedan deo života proveo u ovom mestu i posvetio mu svoje delo "Bal u Elemiru". Osim proglašenja nagrađenih na književnom konkursu "Bal u Elemiru" i tematskih književnih večeri, tokom manifestacije se na mesnom trgu i okolnim prostorima organizuju i prigodne izložbe, koncerti, pozorišne predstave.
Organizuju se početkom juna u Orlovatu, rodnom mestu jednog od najvećih srpskih slikara iz perioda realizma. U žiži manifestacije su susreti likovnih umetnika, slikarska kolonija i izložbe, ali i niz pratećih programa, evociranja uspomena na Uroša Predića, književnih promocija, zabavnih sadržaja.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Zrenjanina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Zrenjanina, koji je dodelio sredstva.