Bere se danas, na VELIKU SREDU, a na istoku Srbije veruju da ima MAGIJSKU MOĆ - Čim ustanete unesite ovu biljku u kuću, štiti od zlih sila
Ovo je dan unutrašnje tišine i sabranosti, kada se pripremaju i domovi i duše za dane pred Vaskrs.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu, jedan od važnijih dana u Strasnoj sedmici, koja prethodi Vaskrsu. To je dan posvećen tišini, poštovanju Hristovog stradanja, ali i dan ispunjen starim narodnim verovanjima i običajima, posebno u istočnim krajevima Srbije. Velika sreda nekada je označavala i poslednji puni radni dan u nedelji, nakon kog počinju dani duboke molitve i pripreme za Vaskrs.
U Negotinskoj krajini, ali i u drugim delovima istočne Srbije, postoji jedan neobičan, ali vekovima prisutan običaj: na Veliku sredu bere se burjan – biljka za koju se verovalo da ima magijsku moć i sposobnost da štiti dom od zlih sila, uroka i veštica.
Burjan – biljka moći i narodnog poštovanja
Burjan je poznat i pod imenima abdovina, apta ili avdika, a njegov latinski naziv je Sambucus ebulus. U narodu se često meša sa crnom zovom zbog sličnosti, ali burjan se ipak razlikuje – ima neprijatan miris, raste na vlažnim mestima, pored puteva, livada i šumskih proplanaka.
Cvetovi burjana su beli ili bledo ružičasti, a formiraju se na vrhu grana u obliku širokog štita. Plodovi su sitne, crne bobice koje dozrevaju kasnije tokom godine.
Na Veliku sredu, još pre izlaska sunca, domaćice su čupale burjan i unosile ga u kuću – najčešće ga ostavljale pored ulaza, u ćoškovima ili blizu prozora, verujući da će tako zaštititi dom od nevidljivog zla.
Zabranjeno šivenje i bučni poslovi
Velika sreda u narodu je nosila i određena pravila ponašanja. Verovalo se da žene ne smeju da šiju, isto kao i u Cvetnoj nedelji. I najmanji ubod iglom smatrao se lošim znakom, a svaki bučan rad – kao što su kuckanje, čekićanje ili dranje – trebalo je izbegavati.
Ovo je bio dan unutrašnje tišine i sabranosti, kada su se pripremali i domovi i duše za dane pred Vaskrs.
Magični detalji koje možda niste znali:
- Burjan se često kačio na ulazna vrata ili na tavan, kako bi oterao „noćne senke“.
- U nekim selima, deca su ga nizala u venčiće i nosila oko vrata – za „sigurnost i miran san“.
- Verovalo se da ako burjan procveta baš na Veliku sredu, godina će biti rodna i puna zdravlja.
Danas, u savremenom dobu, burjan je uglavnom zaboravljena biljka – ali oni koji čuvaju običaje i dalje je beru sa poštovanjem, kao simbol zaštite, čistoće i veze sa prirodom. Pa zašto ne biste i vi, baš danas, uneli u svoj dom dašak drevne mudrosti i prazničnog duha?
