Danas je Božić – najradosniji dan u godini: Ove običaje obavezno ispoštujte, a dve stvari nikako ne radite ako želite sreću i napredak

Pravoslavni vernici koji se ravnaju prema julijanskom kalendaru danas proslavljaju Božić, najradosniji i jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika, koji se tradicionalno obeležava u znaku mira, ljubavi i porodičnih okupljanja. Ovaj veliki dan posvećen je rođenju Isusa Hrista i nosi snažnu poruku nade, vere i novog početka. Mir Božji, Hristos se rodi!

Božić praznujemo u slavu dana rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg, a u narodnom i crkvenom verovanju ovaj praznik simbolizuje rađanje novog života. Svi običaji koji se vezuju za Božić imaju za cilj da se sačuva, učvrsti i uveća porodica, ali i da se obezbedi blagostanje domaćina, zdravlje ukućana i napredak doma tokom cele godine koja dolazi.

Običaji na Božić

Pripreme za Božić započinju već dan ranije, na Badnji dan, kada se u dom unosi badnjak – božićno drvo koje simbolizuje sreću, zdravlje i napredak. Uz badnjak se daruje i žito, kao znak želje za plodnom godinom i dobrim rodom. Posebno mesto ima i unošenje slame u kuću, jer se na taj način simbolično prinosi žrtva duhu Hrista, koji je, prema predanju, rođen na slami.

Jedan od centralnih božićnih običaja je i česnica – obredni hleb oko kog se porodica okuplja, a koji se lomi ili okreće u smeru kretanja Sunca, uz želje za zdravlje, sreću i blagostanje svakog člana domaćinstva.

Na sam Božić priprema se bogata trpeza, kao nagrada nakon četrdesetodnevnog posta. U većini domova glavna poslastica je prasetina, koja simbolizuje obilje i radost praznika. Takođe, veruje se da božićnu sveću ne treba gasiti duvanjem, već je umiriti hlebom natopljenim vinom, kako bi se sačuvala svetost trenutka i blagoslov doma.

Posebnu ulogu ima i prvi gost na Božić – položajnik. Njegov dolazak smatra se dobrim znakom, jer on simbolizuje božanstvo i donosi sreću kući, zbog čega je obavezno da bude darovan i dočekan s pažnjom i poštovanjem.

Pored ovih dobro poznatih običaja, za Božić se vezuje i veliki broj narodnih verovanja i sujeverja, koja se u mnogim krajevima i danas poštuju. Ukorenjeno je verovanje da se svi dugovi i pozajmice moraju vratiti na Badnji dan, dok se na sam Božić nikako ne preporučuje pozajmljivanje stvari, jer se veruje da bi u suprotnom imanje i sreća „izlazili iz kuće“ tokom cele godine.

Narod veruje i da na Badnji dan i Božić treba raditi upravo one poslove koji su tokom godine zadavali najviše problema, kako bi se u narednoj godini lakše savladavali. Jedno od najstarijih verovanja kaže da 7. januara treba uraditi makar nešto malo, iako je praznik, jer se veruje da to donosi rad, napredak i uspeh tokom cele godine.

Jedno od neobičnijih, ali i zanimljivih verovanja potiče iz okoline Niša, gde se svi ukućani istovremeno izuvaju pre jela. Veruje se da će se zbog toga pilići istovremeno izleći, žene se lakše poroditi, krave oteliti, a koze ojagnjiti. Takođe, smatra se dobrim znakom da se za Božić kupi neka nova stvar za kuću i da se ona napuni kovanicama, kako bi se porodici obezbedilo finansijsko izobilje i sigurnost.

Od Božića pa sve do prve krsne slave, Svetog Stefana, prema verovanju ne treba čistiti kuću, dok gostima nije dozvoljeno da kucaju na vrata, jer se smatra da bi u suprotnom tokom godine moglo doći do svađa i nemira u porodici.

I za kraj, najvažniji običaj od svih jeste onaj koji se ne vidi, ali se duboko oseća – emocije. Veruje se da svaka jaka emocija na ovaj veliki praznik treba da bude pozitivna. Zato se na Božić ljudi podsećaju da se vole, grle, smeju i praštaju, ostavljajući iza sebe sve ružno i teško. Hristos se rodi!