UKLONITE ovaj deo sa PARADAJZA ODMAH U MAJU: Trik iskusnih povrtara od 0 dinara koji garantuje da saksije i bašta pucaju od krupnih plodova celo leto

Maj je mesec kada saksije na našim terasama i leje u baštama dobijaju svoje najdraže stanovnike – rasad domaćeg paradajza. Svi maštamo o onim sočnim, krupnim, crvenim plodovima koji mirišu na pravo leto i detinjstvo. Međutim, negde sredinom i krajem maja, većina amaterskih baštovana pravi kardinalnu grešku zbog koje na kraju sezone ostanu razočarani. 

Paradajz počne da raste kao lud, pretvara se u ogromnu, gustu zelenu džunglu punu lišća, a plodova bude jedva za jednu skromnu salatu. Zašto se to dešava? Odgovor leži u prirodnom nagonu biljke da širi svoje grane, pri čemu troši svu energiju na grm, dok plodove potpuno zapostavlja. Srećom, iskusni povrtari imaju starinski trik koji košta tačno nula dinara, oduzima vam svega dva minuta vremena nedeljno, a garantuje da će se grane slamati od težine krupnih plodova sve do jesenjih mrazeva!

Šta su uopšte zaperci i kako ih prepoznati u sekundi?

Zaperci su zapravo "divlje", bočne grane koje paradajz pušta u pazuhu listova. Ako pogledate glavno, debelo stablo paradajza i veliku granu sa lišćem koja ide u stranu, uočićete da tačno između njih, pod uglom od 45 stepeni, izbija novi, mali, nežni izdanak.

To je zaperak. Izgleda potpuno bezazleno, ali u pitanju je opasni kradljivac energije. Ako ga ostavite, on će za samo nekoliko dana postati nova velika grana koja će tražiti vodu, minerale i sunce, a vaša biljka će postati toliko gusta da vazduh kroz nju neće moći da cirkuliše, što je idealan recept za razvoj opasnih biljnih bolesti poput plamenjače.

Kako se pravilno izvodi ovaj trik od 0 dinara?

Procedura je bolesno jednostavna, ali zahteva jedno zlatno pravilo – radite to isključivo prstima, nikako makazama! Makazama možete lako preneti viruse i bakterije sa jedne biljke na drugu, dok prstima pravite čist rez koji se brzo suši na suncu.

Uhvatite zaperak: Najbolje je da ih uklanjate dok su još mali, dužine između 3 i 5 centimetara. Tada se najlakše lome.

Krcnite ga u stranu: Jednostavno ga uhvatite palcem i kažiprstom pri dnu i povucite u stranu dok ne čujete ono čuveno "krc".

Idealno vreme: Ovaj posao uvek radite ujutru, tokom sunčanog i suvog dana. Nikada to ne radite uveče ili kada pada kiša, jer rana na biljci mora brzo da zasuši na suncu kako u nju ne bi ušle gljivice.

Izuzetak od pravila: Kada se zaperci NE DIRAJU?

Žene koje gaje paradajz na terasama često kupe takozvane niske (determinantne) ili čeri sorte. Ovde morate biti oprezni!

Niske, žbunaste sorte paradajza imaju ograničen rast i njima zaperci zapravo trebaju jer će upravo na tim bočnim granama formirati plodove. Dakle, ovaj trik sa kidanjem zaperaka primenjujte isključivo na visokim (indeterminantnim) sortama – onim koje traže pritku (kolac) kao oslonac, kao što su jabučar, volovsko srce, novosadski jabučar i slični klasici.

Uradite ovaj jednostavan pregled svojih saksija i bašte već ovog jutra. Kada uklonite divlje izdanke, dozvolićete suncu da obasja unutrašnjost biljke, vazduh će slobodno strujati, a vaš paradajz će svu svoju snagu usmeriti na stvaranje grozdova punih krupnih, mesnatih plodova koji će komšije ostaviti bez teksta!

Da li vi gajite paradajz u bašti ili u saksijama na balkonu i da li redovno zakidate zaperke? Podelite sa nama vaše vrtlarske trikove u komentarima!