УКЛОНИТЕ овај део са ПАРАДАЈЗА ОДМАХ У МАЈУ: Трик искусних повртара од 0 динара који гарантује да саксије и башта пуцају од крупних плодова цело лето

Мај је месец када саксије на нашим терасама и леје у баштама добијају своје најдраже становнике – расад домаћег парадајза. Сви маштамо о оним сочним, крупним, црвеним плодовима који миришу на право лето и детињство. Међутим, негде средином и крајем маја, већина аматерских баштована прави кардиналну грешку због које на крају сезоне остану разочарани. 

Парадајз почне да расте као луд, претвара се у огромну, густу зелену џунглу пуну лишћа, а плодова буде једва за једну скромну салату. Зашто се то дешава? Одговор лежи у природном нагону биљке да шири своје гране, при чему троши сву енергију на грм, док плодове потпуно запоставља. Срећом, искусни повртари имају старински трик који кошта тачно нула динара, одузима вам свега два минута времена недељно, а гарантује да ће се гране сламати од тежине крупних плодова све до јесењих мразева!

Шта су уопште заперци и како их препознати у секунди?

Заперци су заправо "дивље", бочне гране које парадајз пушта у пазуху листова. Ако погледате главно, дебело стабло парадајза и велику грану са лишћем која иде у страну, уочићете да тачно између њих, под углом од 45 степени, избија нови, мали, нежни изданак.

То је заперак. Изгледа потпуно безазлено, али у питању је опасни крадљивац енергије. Ако га оставите, он ће за само неколико дана постати нова велика грана која ће тражити воду, минерале и сунце, а ваша биљка ће постати толико густа да ваздух кроз њу неће моћи да циркулише, што је идеалан рецепт за развој опасних биљних болести попут пламењаче.

Како се правилно изводи овај трик од 0 динара?

Процедура је болесно једноставна, али захтева једно златно правило – радите то искључиво прстима, никако маказама! Маказама можете лако пренети вирусе и бактерије са једне биљке на другу, док прстима правите чист рез који се брзо суши на сунцу.

Ухватите заперак: Најбоље је да их уклањате док су још мали, дужине између 3 и 5 центиметара. Тада се најлакше ломе.

Крцните га у страну: Једноставно га ухватите палцем и кажипрстом при дну и повуците у страну док не чујете оно чувено "крц".

Идеално време: Овај посао увек радите ујутру, током сунчаног и сувог дана. Никада то не радите увече или када пада киша, јер рана на биљци мора брзо да засуши на сунцу како у њу не би ушле гљивице.

Изузетак од правила: Када се заперци НЕ ДИРАЈУ?

Жене које гаје парадајз на терасама често купе такозване ниске (детерминантне) или чери сорте. Овде морате бити опрезни!

Ниске, жбунасте сорте парадајза имају ограничен раст и њима заперци заправо требају јер ће управо на тим бочним гранама формирати плодове. Дакле, овај трик са кидањем заперака примењујте искључиво на високим (индетерминантним) сортама – оним које траже притку (колац) као ослонац, као што су јабучар, воловско срце, новосадски јабучар и слични класици.

Урадите овај једноставан преглед својих саксија и баште већ овог јутра. Када уклоните дивље изданке, дозволићете сунцу да обасја унутрашњост биљке, ваздух ће слободно струјати, а ваш парадајз ће сву своју снагу усмерити на стварање гроздова пуних крупних, меснатих плодова који ће комшије оставити без текста!

Да ли ви гајите парадајз у башти или у саксијама на балкону и да ли редовно закидате заперке? Поделите са нама ваше вртларске трикове у коментарима!