PLANIRALA JE PUTOVANJE SA DEČKOM, a onda je na njegovom tabletu pronašla LISTU KOJA JU JE ŠOKIRALA

Ono što je za jednu 27-godišnjakinju trebalo da bude opušteno planiranje vikend-putovanja, pretvorilo se u neprijatno otkriće koje je, kako kaže, dugo "visilo u vazduhu“ i posle samog izleta.

Svoju priču podelila je na Redditu, gde je objasnila da je sa 29-godišnjim dečkom u vezi nešto više od dve godine i da većinu vremena provode prelazeći iz jednog stana u drugi. Dok su tražili letove za putovanje, njen tablet je prestao da radi, pa je pozajmila njegov iPad da nastavi pretraživanje, piše People.

„Rekao mi je da koristim šta god želim, čak mi je dao i šifru“, napisala je.

Ali, kada je otvorila aplikaciju Notes da zabeleži ideje za putovanje, na vrhu ju je dočekala beleška sa naslovom koji joj je odmah okrenuo stomak: „Stvari koje me nerviraju (ona)“.

„Stajalo je gore, bukvalno, ni najmanje suptilno“, dodala je.

Iako je znala da verovatno ne bi trebalo, kliknula je. Unutra je bio spisak njenih navika, neke naizgled bezazlene, a neke, kako opisuje, duboko neprijatne. Bio je to spisak sitnica: žvaće led kao rakun, previše objašnjava šale, ostavlja svuda polupune čaše vode, postavlja isto pitanje dva puta, priča bebačkim glasom kad je umorna, ostavlja otvorena vrata ormarića.

„Naveo je i par stvari koje su me baš povredile, poput toga da ga za sve treba ubeđivati i da glumim da sam tužna kada on traži vreme za sebe“, napisala je autorka.

Ukupno je na spisku bilo oko 25 stavki, neke još iz ranijeg perioda veze, a neke prilično nove. Cela situacija opisala je kao osećaj da je neko pod mikroskopom secira sve njene mane. Dodatno ju je pogodilo što su neke stavke bile stvari na koje se on, kaže, i inače znao šaliti, na primer žvakanje leda. Ali, kada je to videla crno na belo, u privatnoj belešci, više nije izgledalo kao šala, već kao dokumentovana zamerka.

U prvi mah nije ništa rekla. Napisala je da joj je bilo neprijatno, da je bila preplavljena i da se ostatak dana trudila da se ponaša normalno.

Tek uveče je skupila hrabrost i direktno ga pitala: „Zašto imaš belešku o tome kako sam naporna?“

Prema njenim rečima, on je ućutao pa objasnio da to nije trebalo da bude zlonamerno. Rekao je da mu je terapeut predložio da zapisuje stvari koje ga nerviraju kako ih ne bi gomilao u sebi i eksplodirao. Ideja je, po njegovom objašnjenju, da napiše šta ga smeta, malo razmisli o tome i onda odluči da li je vredno spominjanja ili je samo sitničav. Tvrdio je da obično ponovo pročita beleške, shvati da je zaista sitničav, pa ih obriše. Za ovaj spisak, kazao je, zaboravio je da postoji i nije ga otvarao mesecima.

Ispričao joj se, ponudio da spisak odmah obriše i naglasio da je to alat za suočavanje, a ne lista mržnje. Ipak, njoj to nije leglo. Napisala je da joj je cela stvar i dalje odvratna jer ne može da prestane da razmišlja o ideji da, dok ona samo postoji, on u glavi beleži njeno ponašanje. Odjednom su i sasvim obični trenuci postali teški. Umor više nije samo umor, nego i svest o „bebačkim glasom“. Sitnice koje su do juče bile deo njene svakodnevnice, sada su joj delovale nabijene značenjem, kao da stalno hoda po nevidljivoj listi.

Na kraju je ostala sa pitanjem koje je postavila ljudima na Redditu: da li preteruje ili je ta beleška znak tihe zamerke koju do sada nije primećivala? I, možda još važnije, može li se posle ovakvog otkrića odnos vratiti u stanje u kojem se čovek pored nekoga oseća opušteno, bez straha da će mu najobičnija navika završiti kao nova stavka na spisku.