Slomljeno srce koje je promenilo tok istorije: 'Ako ne mogu da te oženim, postaću sveštenik!' – Zabranjena ljubav iz detinjstva otkriva neispričanu priču PAPE FRANJE
Zabranjena ljubav iz detinjstva i jedno slomljeno srce zauvek su promenili sudbinu dečaka iz Buenos Ajresa, koji je umesto braka izabrao put vere i postao papa Franja.
Vatikan je 21. aprila 2025. godine zvanično objavio da je papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo, preminuo u 89. godini nakon duge borbe sa zdravstvenim problemima, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag kao jedan od najmodernijih i najskromnijih poglavara Rimokatoličke crkve.
Iza svetovne ličnosti pape Franje krila se ljudska priča — nežna, emotivna i bolna. Kao dečak iz Buenos Ajresa, Bergoljo je voleo devojčicu iz komšiluka po imenu Amalija. Imao je 12 godina kada ju je zaprosio, a nakon što ga je odbila, rekao joj je rečenicu koja će kasnije obeležiti njegov životni put: „Ako ne mogu da se oženim tobom, postaću sveštenik.“
Njihova detinja romansa ostala je neostvarena zbog strogog oca koji nije dozvoljavao ćerki takva "zabavljanja", a Amalija je godinama kasnije otkrila njihovu priču, opisujući je kao "nevinu i čistu".
Sudbina ga je ubrzo odvela u bogosloviju, i to slučajno – prolazeći pored crkve, odlučio je da se ispovedi, što je pokrenulo niz događaja koji su ga usmerili ka duhovnom pozivu. Kasnije je priznao da se kao mladi bogoslov još jednom zaljubio i ozbiljno razmatrao da napusti crkvu, ali je ipak odlučio da ostane veran duhovnom putu.
Kada je 2013. godine izabran za papu, bio je prvi poglavar koji je uzeo ime po Franji Asiškom, simbolu siromaštva i jednostavnosti.
Papa Franja je od starta izbegavao luksuz – odbijao je vozače, luksuzne stanove i obedovao je skromno, često sam spremajući sebi obroke.
Njegova posvećenost jednostavnom životu i brizi za siromašne, bolesne i marginalizovane osvojila je srca miliona. Istovremeno je ostao dosledan svojim modernim shvatanjima – podržao je istopolna partnerstva i izjavio da "nije zločin biti gej".
Tokom života pratile su ga i kontroverze.
U mladosti je bio optuživan za saradnju s vojnom huntom tokom argentinske diktature, kada su oteta dvojica sveštenika. Iako nikada nije jasno razjašnjeno do koje mere je bio umešan, papa Franja je priznao da je skrivao neke progonjene osobe tokom tog mračnog perioda.
Zdravstveni problemi pratili su ga celog života – još kao mlad čovek preležao je tešku upalu pluća, kada mu je uklonjen deo pluća.
U februaru 2025. godine ponovo je hospitalizovan zbog obostrane upale pluća, a iako se činilo da se oporavlja, njegovo stanje se pogoršavalo sve do smrti.
Papa Franja je bio čovek kontrasta – stidljiv, a odlučan, tradicionalan u veri, ali moderan u razumevanju savremenog sveta. Njegova smrt ostavlja prazninu u srcima vernika, ali i snažno nasleđe – primer pape koji je voleo ljude i koji je, iznad svega, bio čovek.
