Сломљено срце које је променило ток историје: 'Ако не могу да те оженим, постаћу свештеник!' – Забрањена љубав из детињства открива неиспричану причу ПАПЕ ФРАЊЕ

Ватикан је 21. априла 2025. године званично објавио да је папа Фрања, рођен као Хорхе Марио Бергољо, преминуо у 89. години након дуге борбе са здравственим проблемима, оставивши иза себе неизбрисив траг као један од најмодернијих и најскромнијих поглавара Римокатоличке цркве.

Иза световне личности папе Фрање крила се људска прича — нежна, емотивна и болна. Као дечак из Буенос Ајреса, Бергољо је волео девојчицу из комшилука по имену Амалија. Имао је 12 година када ју је запросио, а након што га је одбила, рекао јој је реченицу која ће касније обележити његов животни пут: „Ако не могу да се оженим тобом, постаћу свештеник.“

Њихова детиња романса остала је неостварена због строгог оца који није дозвољавао ћерки таква "забављања", а Амалија је годинама касније открила њихову причу, описујући је као "невину и чисту".

Судбина га је убрзо одвела у богословију, и то случајно – пролазећи поред цркве, одлучио је да се исповеди, што је покренуло низ догађаја који су га усмерили ка духовном позиву. Касније је признао да се као млади богослов још једном заљубио и озбиљно разматрао да напусти цркву, али је ипак одлучио да остане веран духовном путу.

Када је 2013. године изабран за папу, био је први поглавар који је узео име по Фрањи Асишком, симболу сиромаштва и једноставности. 

Папа Фрања је од старта избегавао луксуз – одбијао је возаче, луксузне станове и обедовао је скромно, често сам спремајући себи оброке.

Његова посвећеност једноставном животу и бризи за сиромашне, болесне и маргинализоване освојила је срца милиона. Истовремено је остао доследан својим модерним схватањима – подржао је истополна партнерства и изјавио да "није злочин бити геј".

Током живота пратиле су га и контроверзе. 

У младости је био оптуживан за сарадњу с војном хунтом током аргентинске диктатуре, када су отета двојица свештеника. Иако никада није јасно разјашњено до које мере је био умешан, папа Фрања је признао да је скривао неке прогоњене особе током тог мрачног периода.

Здравствени проблеми пратили су га целог живота – још као млад човек прележао је тешку упалу плућа, када му је уклоњен део плућа. 

У фебруару 2025. године поново је хоспитализован због обостране упале плућа, а иако се чинило да се опоравља, његово стање се погоршавало све до смрти.

Папа Фрања је био човек контраста – стидљив, а одлучан, традиционалан у вери, али модеран у разумевању савременог света. Његова смрт оставља празнину у срцима верника, али и снажно наслеђе – пример папе који је волео људе и који је, изнад свега, био човек.