Često ih mešamo - Kako razlikovati prehladu od alergije?
Simptomi mogu biti slični, ali nekoliko stvari ih razlikuje.
Alergija i prehlada obično imaju slične simptome, ali postoje i razlike. Alergije se javljaju u proleće i leto, a prehlade su češće u zimskom periodu, i traju nedelju do dve, dok alergija traje tokom cele sezone. I kod alergije i kod prehlade se javlja svrab i curenje iz nosa, kao i suzenje očiju, ali prehlada je obično praćena i povišenom temperaturom, bolovima u zglobovima i mišićima, nekada i obojenim sekretom iz nosa ili grla.
Šta su alergije?
Pod alergijskom reakcijom podrazumevamo abnormalnu reakciju imunog sistema na supstancu koja je inače neškodljiva, ali imuni sistem takvu supstancu prepoznaje kao štetnu i reaguje. Te supstance se nazivaju alergeni, i to je najčešče određena vrsta hrane, prašina, polen, lekovi. U pokušaju da zaštiti organizam od supstance koju pogrešno prepoznaje kao štetnu, imuni sistem stvara IgE antitela na alergen. Ova antitela se vežu za ćelije mastocite kojih ima veoma mnogo u koži, respiratornoj i gastrointestinalnoj sluzokoži. Kada se alergen veže za ova antitela na mastocitima, ove ćelije produkujusnažnu hemikaliju – histamin, koji izaziva alergijsku reakciju.
MORAŠ GA IMATI! Ovaj komad odeće je NAJPOPULARNIJI ZA PROLEĆE, a ovako izgleda u režiji Kire Najtli
Smanjuje stres i snižava pritisak - Naučnici otkrili koje vreme je idealno za intimni odnos
Alergijska reakcija može biti blaga, može se javiti samo curenje iz nosa, a može biti i ozbiljna, kao što je otežano disanje i astmatični napad. Najteži oblik je anafilaktički šok, gde dolazi do otežanog disanja i gutanja, otoka usana i jezika, vrtoglavice i gubitka svesti. Ovakva reakcija se obično javlja par minuta nakon unosa alergena, ali može biti i odložena do 4 sata. Srećom, ne javlja se često i može se uspečno sanirati, samo je potrebna brza reakcija.
Kako se alergija najčešće manifestuje?
Alergijski rinitis karakteriše kijanje u naletima, zapušen nos ili pojačana sekrecija vodenastog sadržaja i svrab u nosu, očima i ušima, često gubitak mirisa, suzenje očiju.
Alergijsku astmu karakteriše osećaj težine u grudima, otežano disanje uz „zviždanje” u grudima, gušenje i nedostatak vazduha.
Alergijski ekcem se najčešće javlja na licu, u pregibu laktova i na korenu šake.
Urtikarija ili koprivnjača se javlja u vidu osipa na koži, koji je praćen crvenilom i svrabom, a promene su blago izdignute iznad nivoa kože.
Alergija na polen
Čestice koje se nalaze u vazduhu, kao što je polen, spadaju u najčešće alergene. U većoj koncentraciji su u jutarnjim satima, po toplom, suvom, vetrovitom vremenu, a manje ih ima po hladnom i vlažnom vremenu. Već krajem februara u vazduhu se nalaze polenova zrna drveća, od aprila i trave, a od avgusta do kraja oktobra polen korova (ambrozija).
Izbegavanje alergena
Alergije se nikada u potpunosti ne mogu izlečiti, ali postoje načini da se drže pod kontrolom. Najbitnije je izbegavanje kontakta sa alergenima.
- Pse i mačke držite izvan određenih prostorija u kući, kao što je spavaća soba, i redovno ih kupajte
- Tepisi i prostirke na podovima zadržavaju najviše prašine i grinja, pa je potrebno gde god je moguće imati ravne, čiste površine
- Treba svesti na minimum broj stvari koje sakupljaju prašinu, kao što su zavese
- Čistite prostorije u kojima boravite što češće
- Ako ste alergični na polen, držite zatvorene prozore u toku sezone, nakon boravka napolju menjajte odeću, kupajte se perite kosu što češće
- Ako ste alergični na spore buđi, izbegavajte vlažne prostorije, podrume, i držite kupatilo čistim i suvim
- Pratite meteorološke parametre i predviđanja početka i intenziteta sezone polena
Lečenje
Najčešće su u upotrebi antihistaminici u obliku tableta i kortikosteroidi u obliku nazalnih sprejeva, kao i dekongestivi (kapi za nos). U apotekama se mogu pronaći i homeopatski lekovi, koji se mogu kupiti bez recepta. Na žalost, uz pomoć lekova se najčešće kontrolišu samo simptomi alergije (kijanje, curenje iz nosa, suzenje očiju). O upotrebi tih lekova trebalo bi da se prvo konsultujete sa lekarem, koji će sprovesti i alergo testove, a uz propisanu terapiju se savetuje čitav niz već pomenutih preventivnih mera. Takođe postoji i vakcina protiv alergije, specifična za svakog pacijenta i vrstu alergena. Osobe koje imaju sklonosti ka alergijama posebnu pažnju treba da obrate jačanju imuniteta.
Zdrav način života, bavljenje sportom, pravilna ishrana, dosta voća i povrća, kao i povećan unos vitamina C i A mogu da pomognu i da ublaže intenzitet alergijske reakcije. Pridržavanje terapije i preventivne mere i aktivnosti su od velike važnosti.