ČETIRI BEBE UMRLE su u Beogradu od VELIKOG KAŠLJA! Bolest je KRAJNJE OZBILJNA, a prenosi se VRLO LAKO, evo koji su GLAVNI SIMPTOMI
Četvoro dece preminulo je od velikog kašlja na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" u Beogradu, dok je jedno dete životno ugroženo i smešteno na respirator. Veliki kašalj, poznat i kao "magareći", predstavlja ozbiljno oboljenje koje je najopasnije za bebe i mlađu decu, važno je reagovati pri pojavi prvih simptoma
Četiri deteta preminula su od velikog kašlja na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" u Beogradu, rekao je za RTS prof. dr Vladislav Vukomanović, kardiolog i upravnik pedijatrijske klinike Instituta. Jedno dete je životno ugroženo i na respiratoru je.
Prof. dr Vukomanović je istakao da odojčad stara dva, tri ili četiri meseca mogu da razviju veoma tešku kliničku sliku velikog kašlja, koja je na Institutu kod četvoro dece završena smrtnim ishodom.
''Zubar sam i ovo su NAJČEŠĆE GREŠKE koje pravite! PRESTANITE da radite ove 3 STVARI i uštedećete NOVAC''
UŠNI VOSAK prvi signalizira ove OPASNE BOLESTI! "To nije stvar PARANOJE, već ozbiljan SIMPTOM koji se ne sme ignorisati"
- Jedno dete na respiratoru što znači da je životno veoma ugroženo, kazao je profesor.
On kaže da je 70 dece pozitivno na pertusis, odnosno veliki kašalj, a da je oko polovina njih hospitalizovana.
- To ukazuje na eksponencijalni porast dece koja ispoljavaju tešku kliničku sliku, naomenuo je prof. dr Vukomanović.
"Velikog kašlja" koga zovu još i "Magareći kašalj"
Osim po narodnom nazivu "magareći", dugotrajni kašalj često se opisuje kao "kašalj od 100 dana" zbog trajanja simptoma, iako se napadi u kasnijim fazama javljaju sporadično i sa značajno manjom intenzitetom.
Veliki kašalj (pertusis), poznat i kao "magareći" u narodu, može zahvatiti svako dete, a najveći rizik predstavlja za odojčad i malu decu do pete godine. Iako može izazvati zabrinutost zbog simptoma, važno je shvatiti da je veliki kašalj u stvari deo zaštitnog (protektivnog) mehanizma organizma.
Zašto se javlja veliki kašalj i kako se prenosi
Veliki kašalj je tip respiratorne infekcije koju u najvećem broju slučajeva izaziva bakterija Bordetella pertussis. Postoji više faktora ili okidača koji mogu da izazovu njegovu pojavu, a među njima su:
- virusi
- bakterije
- nagla promena temperature udahnutog vazduha
- položaj tela
- uzimanje nekih medikamenata
- intenzivni mirisi
- srčane bolesti
- konzumiranje hrskave hrane (u nekim situacijama može da iziritira sluzokožu jednjaka)
Prenošenje velikog kašlja odvija se kapljičnim putem, s inkubacionim periodom od oko deset dana. Zaraznost opada tokom vremena, sa vrhuncem pri kraju inkubacije. Iako je tipičan za letnje mesece, ovaj sezonski poremećaj može se javiti tokom cele godine. Protektivni efekat kašlja sastoji se u tome što organizam pokušava "izbaciti" potencijalni izvor infekcije, što služi kao upozorenje na aktivnost u organizmu.
Na osnovu kojih simptoma se sumnja na veliki kašalj i kako se postavlja dijagnoza
Prema navodima Center For Desease Controle and Prevention veliki kašalj može se dijagnostikovati kod onih osoba koje kontinuirano kašlju duže od dve sedmice, sa zacenjivanjem i nagonom za povraćanje. Veliki kašalj ponekad može da traje i do šest nedelja.
Simptomi su karakteristični:
- jaki napadi kašlja
- crvenilo lica
- zacenjivanje
- otok očnih kapaka
- promene na koži zbog naprezanja (žile, crvenilo, svrab)
- strah
- cijanoza (plava boja kože)
- bledilo
- hladan znoj
- malaksalost i umor
- nedostatak apetita.
U težim formama bolesti moguć je i gubitak svesti sa konvulzijama.
Potvrda dijagnoze velikog kašlja obuhvata identifikaciju bakterije Bordetella pertussis putem PCR testa. Nivo IgM i IgA antitela na ovu bakteriju proverava se, dok povećan broj leukocita i limfocita potvrđuje aktivnu borbu organizma protiv infekcije
Kako se leči veliki kašalj i jesu li antibiotici obavezni
Lečenje velikog kašlja obuhvata propisivanje antibiotika u slučaju bakterijske infekcije, antitusika i spazmolitika, dok se za ozbiljnije forme bolesti ponekad koriste kortikosteroidi. Oksigenoterapija je retko potrebna. Iako se verovalo da je ova bolest iskorenjena zahvaljujući uslovima života i vakcinaciji, nažalost, to nije potpuno tačno. Značajan pad broja obolelih postignut je redovnom imunizacijom, što je preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za decu u školskoj i predškolskoj dobi.