Od navike do izbora
Novi trendovi u ishrani: Francuzi i Srbi smanjuju unos hleba, ali omiljeni baget i vekna i dalje imaju posebno mesto
Iako su hleb i peciva i dalje važan deo svakodnevne ishrane, i u Francuskoj i u Srbiji potrošnja beleži pad. Promene životnih navika, drugačiji obrasci ishrane i veća potražnja za alternativnim pekarskim proizvodima menjaju mesto koje je hleb nekada imao na trpezi
Iako je francuski baget dobio status UNESCO-ve baštine, a hleb u Srbiji i dalje ostaje jedna od osnovnih namirnica, podaci pokazuju da se u obe zemlje jede manje nego ranije. Razlozi su slični: promene u načinu života, manje kuvanja kod kuće, veća ponuda drugih pekarskih proizvoda i sve izraženija potraga za kvalitetnijim, a ne nužno većim količinama hleba, prenosi N1.
U Francuskoj je pad potrošnje hleba dugoročan trend. Posle Drugog svetskog rata Francuzi su jeli znatno više hleba nego danas, dok je sada prosečna potrošnja spuštena na oko 95 grama dnevno po osobi, odnosno na manje od pola bageta dnevno. Istraživanje Nacionalne konfederacije francuskih pekara i poslastičara pokazalo je i da je 36 odsto ispitanika smanjilo potrošnju hleba u poslednjih pet godina. Stručnjaci to povezuju sa promenom prehrambenih navika, češćim obrocima van kuće i rastom popularnosti specijalnih hlebova i drugih proizvoda koji potiskuju klasični baget.
Sličan trend vidi se i u Srbiji. Prema analizi Udruženja mlinara Vojvodine, na koju se poziva Biznis.rs, prosečan stanovnik Srbije je tokom 2023. godine potrošio 52,49 kilograma hleba, dok ukupna procenjena godišnja potrošnja hleba i peciva iznosi oko 64,49 kilograma po osobi. To je približno 144 grama hleba dnevno, odnosno oko 177 grama dnevno kada se uračunaju i peciva. Isti izvor navodi da je to značajan pad u odnosu na 91,5 kilograma hleba po stanovniku iz 2006. godine.
Najnovije saopštenje Republičkog zavoda za statistiku potvrđuje da se potrošnja domaćinstava i dalje pažljivo prati i da su u 2025. godini prosečni mesečni izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili 109.787 dinara, uz rast od 11,8 odsto nominalno u odnosu na 2024. godinu. Iako RZS u ovom saopštenju ne izdvaja posebno samo hleb, podaci o kućnoj potrošnji pokazuju širi okvir u kojem građani prilagođavaju kupovinu hrane ukupnim prihodima i troškovima života.
Više kvaliteta, manje količine
I u Francuskoj i u Srbiji potrošnja hleba više nije samo pitanje tradicije, već i promene navika. U Francuskoj sve više prostora dobijaju takozvane „neo-pekare“, koje nude hleb od kiselog testa, organskih brašna i starih sorti žitarica, dok se baget u pojedinim radnjama čak i ne prodaje. U Srbiji, s druge strane, stručnjaci ukazuju da potrošnja hleba opada i zbog demografskih promena, ali i zbog toga što se u razvijenijim sredinama više kupuju peciva i drugi pekarski proizvodi, dok hleb polako gubi nekadašnju centralnu ulogu u svakodnevnoj ishrani.
To, međutim, ne znači da hleb nestaje sa trpeze. Naprotiv, i francuski i domaći primer pokazuju da se od masovne potrošnje polako prelazi ka selektivnijoj kupovini – manje komada, ali češće uz insistiranje na svežini, sastavu i kvalitetu. Baget u Francuskoj i vekna u Srbiji tako ostaju važan deo prehrambene kulture, ali u vremenu kada potrošači sve pažljivije biraju šta i koliko kupuju.
