PELJEŠENJE NA SVAKOM ĆOŠKU: Provizija i do 5.000 DINARA, godišnje bankama ostavimo oko STOTINAK EVRA
Prosečan klijent banaka u Srbiji, sa nekim od standardnih računa, platnom i recimo kreditnom karticom, koji uz to koristi elektronsko i mobilno bankarstvo, može da bude uveren da godišnje samo za razne provizije ostavi najmanje stotinak evra.
Sadnjom jednog drveta godišnje se eliminiše 21 kilogram karbonskog otiska
TRAMP ULOŽIO MILIJARDU DOLARA ZA NOVI BIZNIS: Zabranili mu Tviter i Fejsbuk, pa napravio svoju društvenu mrežu
GRAĐANI, STIŽU PARE OD DRŽAVE: Isplata nove novčane pomoći kreće SUTRA - evo po kom redu će se vršiti transakcije
Plaća se bukvalno sve, a zelenaških naknada, građani postaju svesni tek ako zatraže od svoje filijale da im izda godišnji izveštaj.
Ako saberu sve naplaćene provizije - za održavanje računa i kartica, uplate preko svojih računara i telefona, transakcije i podizanje novca na bankomatima i šalteru verovatno će se osećati opelješeno.
Provizije za uplate sa jednog na drugi račun su za deceniju porasle desetak puta. Većina banaka ne naplaćuje naknadu ukoliko novac ide na drugi račun iste banke, ali neke i to tarifiraju.
Kada se, međutim, pare prebacuju na račune klijenata koji nisu u istoj finansijskoj ustanovi, sve banke uzimaju provizije od jedan do dva odsto. Za tu uslugu se traži minimum 45 do čak 250 dinara. Maksimalne naknade su od 5.000 do čak 15.000 dinara. Kod većine finansijskih ustanova, među 23 koje kod nas posluju ovaj, "zagarantovan" trošak je od 100 do 200 dinara po računu.
Od nedavno čak ni uplate koje građani sami obave, sa svojih telefona i računara, korišćenjem mobilnog i elektronskog bankarstva, nisu džabe. Iako su u svom uzletu predstavljane kao besplatne koštaju najmanje 15 dinara, a ako se štiklira opcija "hitno", sa računa može da ode i do 600 dinara.
Za veće iznose, veće su provizije, ali maksimalne 5.000 dinara, u zavisnosti koju je banku klijent izabrao i koji paket. Pojedine banke omogućavaju određeni broj besplatnih elektronskh uplata u toku meseca.
Mali iznosi
Prosta računica pokazuje da je najneisplativije sa bankomata podizati manje sume. Ako je minimalna provizija recimo 200 dinara, a dva odsto za veće iznose, istu proviziju platiće i onaj ko podiže 1.000 dinara, kao i onaj ko podiže 10.000 dinara. Ispada da je za drugog to zaista dva odsto, a za prvog čak 20 procenata!
Među najskupljim bankarskim naknadama su za podizanje gotovine sa bankomata "tuđih" banaka.
Svaki put kada ubacimo plastiku u automat treba da budemo spremni da to platimo kao doručak i kafu. Fiksna provizija je i do 300 dinara! Sve finansijske ustanove propisale su minimalne iznose provizije kada se podiže keš sa nematičnog bankomata.
Ta suma se kreće od 20 do ovih vrtoglavih 300 dinara, ili i do tri odsto za veće iznose, zavisno od banke koja je izdala karticu.
Pojedine banke prave razliku, pa je podizanjem "dinom" jeftinije nego u slučaju "viza" ili "master" debitne "plastike".
Visinu provizije određuje banka u kojoj klijent ima račun, odnosno koja je korisniku izdala platnu karticu kojom se podiže gotovina na bankomatu druge banke.
Za svaku ratu 50 dinara
Kada se koristi kreditna kartica za podizanje gotovine i sa svog bankomata, naknade se obračunavaju bez izuzetka, a idu i do 350 dinara.
Poseban oprez potreban je kod kreditnih kartica koje dele iznos na rate, jer pojedine banke, uz obaveznu kamatu, naplaćuju naknadu od 50 dinara za svaku skinutu ratu.