"Prekinite sa kupovinom ruske nafte i gasa" Zapad šalje jasnu poruku Turskoj, međutim...
Turska nastavlja da gradi sopstvenu strategiju zasnovanu na pragmatizmu i diverzifikaciji.
Iako su i Sjedinjene Američke Države i zemlje Grupe sedam (G7) nedavno uputile jasne zahteve Turskoj da prekine kupovinu ruske nafte i gasa, Ankara za sada ne pokazuje nameru da popusti. Naprotiv, turske vlasti sprovode sopstvenu strategiju – energetske diverzifikacije – dok istovremeno zadržavaju ključne veze sa Rusijom.
Tokom nedavne posete predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Vašingtonu, američki predsednik Donald Tramp uputio je niz pohvala svom turskom kolegi, nazivajući ga „visoko poštovanim“ liderom koji „radi neverovatan posao“. Ipak, iza zatvorenih vrata jasno je izrečeno očekivanje: da Turska prestane da kupuje ruske energente.
Pritisak je dodatno pojačan i saopštenjem ministara finansija G7, koji su najavili mere protiv zemalja koje nastavljaju da kupuju rusku naftu ili pomažu zaobilaženje sankcija. Turska, međutim, ćuti — i nastavlja po svome.
Prema zvaničnim podacima, Turska je tokom prošle godine čak 66% svojih potreba za naftom pokrila uvozom iz Rusije, dok je 41% uvoza prirodnog gasa takođe stiglo iz Rusije. Uz niže cene koje Moskva nudi zbog sankcija, Ankara ima jasan ekonomski motiv da održi postojeću saradnju. Kremlj je nakon sastanka poručio da gasovodi ka Turskoj rade punim kapacitetom i naglasio pravo Ankare da donosi suverene odluke.
Ipak, Turska nije potpuno zatvorena za promene. Državna energetska kompanija BOTAS potpisala je dva nova dugoročna ugovora o uvozu tečnog prirodnog gasa – sa američkom kompanijom Mercuria i australijskom Woodside Energy. Ugovori predviđaju isporuku više od 75 milijardi kubnih metara LNG-a, što predstavlja korak ka širenju energetskih izvora i smanjenju zavisnosti od jednog dobavljača.
Pored SAD, Ankara je prethodnih godina sklopila sporazume o uvozu gasa i sa Egiptom, Katarom, Alžirom i Nigerijom. Iako fosilna goriva i dalje dominiraju u energetskom miksu Turske (oko 84% prema podacima iz 2022), u porastu su i ulaganja u obnovljive izvore i domaću proizvodnju.
Turska takođe zavisi od Rusije i u drugim oblastima – gotovo polovina lignita dolazi iz Rusije, a ključni energetski projekat, nuklearna elektrana Akuju, gradi se uz pomoć ruske firme Rosatom. Prvi reaktor bi trebalo da bude pušten u rad naredne godine, dok se završetak projekta očekuje do 2028.
U složenom geopolitičkom okruženju, Ankara pokušava da održi balans – energetski, politički i ekonomski. Dok Zapad vrši pritisak, Turska bira put pragmatizma: saradnja sa Rusijom uz istovremeno širenje partnerstava na drugim frontovima.
