"Прекините са куповином руске нафте и гаса" Запад шаље јасну поруку Турској, међутим...

Иако су и Сједињене Америчке Државе и земље Групе седам (Г7) недавно упутиле јасне захтеве Турској да прекине куповину руске нафте и гаса, Анкара за сада не показује намеру да попусти. Напротив, турске власти спроводе сопствену стратегију – енергетске диверзификације – док истовремено задржавају кључне везе са Русијом.

Током недавне посете председника Реџепа Тајипа Ердогана Вашингтону, амерички председник Доналд Трамп упутио је низ похвала свом турском колеги, називајући га „високо поштованим“ лидером који „ради невероватан посао“. Ипак, иза затворених врата јасно је изречено очекивање: да Турска престане да купује руске енергенте.

Притисак је додатно појачан и саопштењем министара финансија Г7, који су најавили мере против земаља које настављају да купују руску нафту или помажу заобилажење санкција. Турска, међутим, ћути — и наставља по своме.

Према званичним подацима, Турска је током прошле године чак 66% својих потреба за нафтом покрила увозом из Русије, док је 41% увоза природног гаса такође стигло из Русије. Уз ниже цене које Москва нуди због санкција, Анкара има јасан економски мотив да одржи постојећу сарадњу. Кремљ је након састанка поручио да гасоводи ка Турској раде пуним капацитетом и нагласио право Анкаре да доноси суверене одлуке.

Ипак, Турска није потпуно затворена за промене. Државна енергетска компанија БОТАС потписала је два нова дугорочна уговора о увозу течног природног гаса – са америчком компанијом Мерцуриа и аустралијском Woodside Energy. Уговори предвиђају испоруку више од 75 милијарди кубних метара ЛНГ-а, што представља корак ка ширењу енергетских извора и смањењу зависности од једног добављача.

Поред САД, Анкара је претходних година склопила споразуме о увозу гаса и са Египтом, Катаром, Алжиром и Нигеријом. Иако фосилна горива и даље доминирају у енергетском миксу Турске (око 84% према подацима из 2022), у порасту су и улагања у обновљиве изворе и домаћу производњу.

Турска такође зависи од Русије и у другим областима – готово половина лигнита долази из Русије, а кључни енергетски пројекат, нуклеарна електрана Акују, гради се уз помоћ руске фирме Росатом. Први реактор би требало да буде пуштен у рад наредне године, док се завршетак пројекта очекује до 2028.

У сложеном геополитичком окружењу, Анкара покушава да одржи баланс – енергетски, политички и економски. Док Запад врши притисак, Турска бира пут прагматизма: сарадња са Русијом уз истовремено ширење партнерстава на другим фронтовима.