Prestižna Microsoftova studija otkriva listu poslova koji će nestati pred naletom veštačke inteligencije

Nedavna studija izazvala je potres svojom rang-listom poslova koji su navodno najviše ugroženi veštačkom inteligencijom. Na drugom mestu našao se - istoričar.

Bivša istoričarka u Smithsonian Institutu, sada na čelu Američkog istorijskog udruženja prvi put je čula za listu na jednoj strukovnoj konferenciji u Kaliforniji. 

Istraživači u Microsoftu uporedili su način na koji ljudi koriste veštačku inteligenciju sa zadacima koji čine stotine zanimanja, objavivši listu 40 poslova koji se najviše preklapaju sa AI-upitima i 40 koji se najmanje preklapaju.

Nedavno predstavljena studija o "radnim implikacijama generativne veštačke inteligencije" svrstala je istoričare odmah iza "prevodilaca i tumača" po "najvišoj oceni primenljivosti AI". Za istoričare, 91 odsto radnih aktivnosti bilo je u nekoj meri pokriveno AI-upitima.

"To je apsurdno" kaže Viksel. - To je fundamentalno nerazumevanje onoga šta istoričari rade i ko su istoričari - ispričala je ona.

Pojačana bojazan od gubitka posla

Priče o "ubilačkim" moćima veštačke inteligencije nad poslovima dostigle su ovog leta tačku ključanja. 

Korporativni lideri se time hvale, a AI kompanije ističu navodnu sposobnost tehnologije da učini da beleške i tastature zamene belokošuljaše. Gotovo svi razmišljaju kako da "učine svoju karijeru otpornom na AI".

U Microsoftu, ipak, ističu da studija nije nužno definitivna

- Naši podaci ne sugerišu da će VI zameniti ta zanimanja niti da chat botovi mogu u potpunosti da obavljaju bilo koje zanimanje - navodi Kiran Tomlinson iz Microsoft Research-a, dodajući da "veliki jezički modeli nisu uvek pogodni za svaki zadatak koji posao podrazumeva, uključujući mnoge zadatke koje obavljaju istoričari".

Ipak, studija je podstakla tekstove i objave na društvenim mrežama sa bombastičnim naslovima tipa "Da li je ostao ijedan posao bezbedan od AI?" Pridružila se i drugim novijim radovima koji se približavaju ideji da su najlakše mete AI "kancelarijski jahači laptopova" uključujući programere i razne vrste pisaca. A sada, i istoričare.

Dokaza malo, stavovi podeljeni

Usred cele zbrke oko AI, stručnjaci češljaju podatke o zapošljavanju u potrazi za znacima uticaja veštačke inteligencije, ali za sada ima malo dokaza u bilo kom smeru, kaže Metju Martin, viši ekonomista za SAD u Oxford Economics.

- Strah je da će AI svima uzeti posao", kaže Martin - "Rano je još uvek za tako nešto - zaključuje on.

Zašto su istoričari skeptični?

Neki istoričari sumnjaju da AI zaista "dolazi po njih", i to kako zbog stručnog uvida, tako i zato što su već slušali slične prognoze. Njihovo viđenje moglo bi da ohrabri i druge profesije za koje se predviđa da će ih AI "pregaziti".

Studije istorije kao univerzitetski smer decenijama se suočavaju sa sumnjama u svoju "isplativost", kao i mnogi drugi humanistički programi. 

Još krajem šezdesetih, guverner Kalifornije Ronald Regan dovodio je u pitanje mudrost "subvencionisanja intelektualne radoznalosti" umesto ulaganja u "praktične" smerove. 

Danas fakulteti proizvode oko 20 odsto manje diplomiranih istoričara nego pre jedne decenije, dok se studenti okreću računarstvu i inženjerstvu, pokazuju zvanični podaci.

Ipak, poslednje generacije diplomiranih istoričara imaju nižu stopu nezaposlenosti (4,6%) nego diplomci računarstva (6,1%), prema podacima Njujorške filijale Federalne rezervne banke. Istorija je jedan od najpopularnijih smerova među saradnicima u Kongresu, a istoričari posao nalaze i na neočekivanim mestima — od Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) do kompanije American Girl (proizvođač lutaka).

Kako AI može (i ne može) da pomogne?

Sara Vikasl ne veruje da je kraj za istoričare blizu, ali očekuje da će AI promeniti način na koji ona i kolege rade. Američko istorijsko udruženje nedavno je objavilo smernice za odgovornu upotrebu tehnologije u nastavi istorije. Drugi odbor razmatra najbolje prakse za VI u istorijskim istraživanjima, u nadi da tehnologija može da ubrza rad na ogromnim korpusima dokumenata.

- Ljudi doživljavaju VI kao pretnju“, kaže ona. "Ali generativna veštačka inteligencija ne može da zameni stručnost."

Kako kaže, razlog je taj što ovi programi ne mogu zaista da razumeju informacije i da ih kontekstualizuju kao što to čine istoričari. Podseća na savet svog mentora sa doktorskih studija dok se spremala za usmene ispite: ne moraš da pamtiš svaki datum - neke stvari možeš da potražiš, ali moraš da znaš kako da tumačiš događaje u širem kontekstu.

Metodologija studije

Kako bi uporedili ljudske poslove sa VI, autori Microsoftove studije razložili su zanimanja na radne zadatke definisane u bazi podataka O*NET, svojevrsnom "rečniku zanimanja" razvijenom uz pomoć Ministarstva rada SAD.

Zatim su te zadatke uporedili sa skupom od 200.000 razgovora između korisnika i Microsoftovog Bing Copilot-a, tražeći slučajeve u kojima se činilo da je VI uspešno obavila sličan zadatak.

Najugroženija i "najbezbednija" zanimanja

Istraživanje je pokazalo da su najviše izloženi poslovi koji obuhvataju pisanje, prodaju, korisničku podršku i programiranje. 

Prvih deset su: 

• prevodioci i tumači;
• zatim istoričari;
• potom prateće osoblje za putnike;
• prodajni predstavnici za usluge;
• pisci i autori;
• predstavnici korisničke podrške;
• programeri CNC alata;
• telefonski operateri;
• blagajnici i putnički službenici (karte i rezervacije);
• te spikeri i radio-DJ-evi.

Poslovi ocenjeni kao najmanje pogođeni AI uglavnom uključuju fizički rad ili upravljanje mašinama: perač sudova, krovopokrivač, balzamator. 

Srbija Danas