Srbija nastavlja aktivno da pomaže poljoprivrednicima: Evo koliko država izdvaja za subvencije

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je više od polovine svih subvencija u Srbiji usmereno u poljoprivredu, ukazujući da ukupne subvencije u Srbiji iznose 214,4 milijarde dinara a da Ministarstvo poljoprivrede učestvuje sa 116,5 milijardi i da je od tog iznosa 110,8 milijardi dinara namenjeno podsticajima u agraru.

- Više od polovine svih subvencija u ovoj zemlji usmereno je u poljoprivredu. To je najjasniji odgovor na svaku tezu da država nema sluha za poljoprivrednike - rekao je Glamočić za današnje izdanje "Politike".

Ukazao je da je 89,1 milijarda dinara planirana za direktne podsticaje, što obuhvata plaćanja po hektaru i grlu, premiju za mleko, podršku tovu, kvalitetnim priplodnim grlima, košnicama pčela, dok je 12,85 milijardi dinara opredeljeno za mere ruralnog razvoja, a za najveći broj gazdinstava koja će koristiti ova sredstva biće neophodno pravdanje računima.

Istakao je da je to najveći razvojni paket u poljoprivredi u Srbijiu protekloj deceniji.

- Ruralni razvoj više nije sporedna stavka. To je mesto odakle dolaze investicije u mehanizaciju, u podizanje novih voćnjaka i vinograda, u navodnjavanje i seosku infrastrukturu. Upravo te mere najdirektnije smanjuju rizik od suše i klimatskih ekstrema - kazao je Glamočić.

Istakao je da Predlog zakona o budžetu za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2026. godinu koji je usvojio skupštinski Odbor za poljoprivredu jasno pokazuje da država poljoprivredu ne doživljava kao trošak, već kao stratešku investiciju.

- Za narednu godinu imamo 136,5 milijardi dinara, a uz refakciju od 11 milijardi za akcize za gorivo to je ukupno 147,5 milijardi dinara, što je 7,1 odsto poreskih prihoda. Govorimo o gotovo istom nivou podrške, uz činjenicu da je struktura budžeta danas mnogo više usmerena ka razvoju nego pre godinu dana - rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, novac u novom budžetu usmeren je tamo gde je otpornost proizvodnje najvažnija.

- Klimatske promene su nas naterale da se menjamo. Suša koju smo imali poslednjih godina, kao i sve češće oluje i ekstremi, najbolji su dokaz da ne možemo više da se oslanjamo na stare modele. Ako ne ulažemo u navodnjavanje, borbu protiv poplava, modernu mehanizaciju, objekte i stočni fond, rizikujemo da iz godine u godinu gledamo iste štete - rekao je Glamočić.

Na pitanje koliko je budžet za 2025. godinu do sada realizovan, naveo je da je dinamika isplata kontinuirana i da se zahtevi izmiruju po redosledu obrade, te da je već sada realizovan veoma visok nivo planiranih obaveza - gotovo 99 milijardi dinara, odnosno 94 odsto budžeta je isplaćeno.

Dodao je da će javnosti biti predstavljen i detaljan izveštaj po svakoj meri, kako za ovu, tako i za 2026. godinu.

- Želimo da poljoprivrednici tačno znaju gde je otišao svaki dinar. Posebna pažnja posvećuje se ruralnom razvoju i najavljenim povećanjima ulaganja u ovoj oblasti. To znači da novac ide u traktore, mehanizaciju, protivgradne i sisteme za zaštitu od mraza, izgradnju i opremanje objekata, podizanje višegodišnjih zasada, vinarije i destilerije, osiguranje i infrastrukturu u selima. To su mere koje menjaju sliku sela i daju šansu da mladi ostanu na zemlji - rekao je Glamočić, pozivajući se na strukturu mera u vrednosti od 12,85 milijardi dinara.

Paralelno sa poljoprivredom, ukazuje Glamočić, jača i vodoprivreda pa će u narednoj godini Republička direkcija za vode imati više od 11,3 milijarde dinara, od čega je više od sedam milijardi namenjeno uređenju vodotokova i zaštiti od štetnog dejstva voda.

- To je direktna investicija u sigurnost njiva, kuća i sela - naveo je.

Prema njegovim rečima, posebno mesto u novom budžetu ima i digitalizacija i predviđena su sredstva za sistem praćenja subvencija u poljoprivredi, kao i za prilagođavanje Registra poljoprivrednih gazdinstava evropskom IAKS sistemu.

- To može da zvuči suvoparno, ali je u praksi veoma jednostavno. Kada znamo tačno šta smo platili, kome i kada, onda možemo da pravimo bolju politiku. To znači brže isplate, manje grešaka i više pravičnosti. Zato smo i tražili, i dobili, dodatna sredstva za ova dva kapitalna projekta - naveo je Glamočić.

Ministar poljoprivrede istakao je da Predlog budžeta tog ministarstva za iduću godinu nije nastao preko noći niti kao reakcija na političke pritiske, već da su svaka mera i svaki broj prošli kroz razgovor sa strukom i analizu posledica suše, poplava i tržišnih šokova.

- Naš cilj je da u 2026. godini poljoprivrednik ima stabilniju podršku, više razvojnih šansi i manje neizvesnosti. Klima se menja, i mi moramo da se menjamo sa njom. Ovo je budžet koji tu promenu stavlja u centar agrarne politike - zaključio je Glamočić.

Izvor: Tanjug