Србија наставља активно да помаже пољопривредницима: Ево колико држава издваја за субвенције

Министар пољопривреде Драган Гламочић изјавио је данас да је више од половине свих субвенција у Србији усмерено у пољопривреду, указујући да укупне субвенције у Србији износе 214,4 милијарде динара а да Министарство пољопривреде учествује са 116,5 милијарди и да је од тог износа 110,8 милијарди динара намењено подстицајима у аграру.

- Више од половине свих субвенција у овој земљи усмерено је у пољопривреду. То је најјаснији одговор на сваку тезу да држава нема слуха за пољопривреднике - рекао је Гламочић за данашње издање "Политике".

Указао је да је 89,1 милијарда динара планирана за директне подстицаје, што обухвата плаћања по хектару и грлу, премију за млеко, подршку тову, квалитетним приплодним грлима, кошницама пчела, док је 12,85 милијарди динара опредељено за мере руралног развоја, а за највећи број газдинстава која ће користити ова средства биће неопходно правдање рачунима.

Истакао је да је то највећи развојни пакет у пољопривреди у Србијиу протеклој деценији.

- Рурални развој више није споредна ставка. То је место одакле долазе инвестиције у механизацију, у подизање нових воћњака и винограда, у наводњавање и сеоску инфраструктуру. Управо те мере најдиректније смањују ризик од суше и климатских екстрема - казао је Гламочић.

Истакао је да Предлог закона о буџету за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде за 2026. годину који је усвојио скупштински Одбор за пољопривреду јасно показује да држава пољопривреду не доживљава као трошак, већ као стратешку инвестицију.

- За наредну годину имамо 136,5 милијарди динара, а уз рефакцију од 11 милијарди за акцизе за гориво то је укупно 147,5 милијарди динара, што је 7,1 одсто пореских прихода. Говоримо о готово истом нивоу подршке, уз чињеницу да је структура буџета данас много више усмерена ка развоју него пре годину дана - рекао је министар.

Према његовим речима, новац у новом буџету усмерен је тамо где је отпорност производње најважнија.

- Климатске промене су нас натерале да се мењамо. Суша коју смо имали последњих година, као и све чешће олује и екстреми, најбољи су доказ да не можемо више да се ослањамо на старе моделе. Ако не улажемо у наводњавање, борбу против поплава, модерну механизацију, објекте и сточни фонд, ризикујемо да из године у годину гледамо исте штете - рекао је Гламочић.

На питање колико је буџет за 2025. годину до сада реализован, навео је да је динамика исплата континуирана и да се захтеви измирују по редоследу обраде, те да је већ сада реализован веома висок ниво планираних обавеза - готово 99 милијарди динара, односно 94 одсто буџета је исплаћено.

Додао је да ће јавности бити представљен и детаљан извештај по свакој мери, како за ову, тако и за 2026. годину.

- Желимо да пољопривредници тачно знају где је отишао сваки динар. Посебна пажња посвећује се руралном развоју и најављеним повећањима улагања у овој области. То значи да новац иде у тракторе, механизацију, противградне и системе за заштиту од мраза, изградњу и опремање објеката, подизање вишегодишњих засада, винарије и дестилерије, осигурање и инфраструктуру у селима. То су мере које мењају слику села и дају шансу да млади остану на земљи - рекао је Гламочић, позивајући се на структуру мера у вредности од 12,85 милијарди динара.

Паралелно са пољопривредом, указује Гламочић, јача и водопривреда па ће у наредној години Републичка дирекција за воде имати више од 11,3 милијарде динара, од чега је више од седам милијарди намењено уређењу водотокова и заштити од штетног дејства вода.

- То је директна инвестиција у сигурност њива, кућа и села - навео је.

Према његовим речима, посебно место у новом буџету има и дигитализација и предвиђена су средства за систем праћења субвенција у пољопривреди, као и за прилагођавање Регистра пољопривредних газдинстава европском ИАКС систему.

- То може да звучи сувопарно, али је у пракси веома једноставно. Када знамо тачно шта смо платили, коме и када, онда можемо да правимо бољу политику. То значи брже исплате, мање грешака и више правичности. Зато смо и тражили, и добили, додатна средства за ова два капитална пројекта - навео је Гламочић.

Министар пољопривреде истакао је да Предлог буџета тог министарства за идућу годину није настао преко ноћи нити као реакција на политичке притиске, већ да су свака мера и сваки број прошли кроз разговор са струком и анализу последица суше, поплава и тржишних шокова.

- Наш циљ је да у 2026. години пољопривредник има стабилнију подршку, више развојних шанси и мање неизвесности. Клима се мења, и ми морамо да се мењамо са њом. Ово је буџет који ту промену ставља у центар аграрне политике - закључио је Гламочић.

Извор: Танјуг