Sve teži uslovi za proizvodnju: Kako suša i geopolitika preoblikuju agrarni sektor Srbije?
Prolećna setva u Srbiji je završena, ali su poljoprivrednici u novu proizvodnu godinu ušli sa više neizvesnosti nego ranije. Iako proizvođači navode da je setva bila tek neznatno skuplja nego prošle godine, rast cena nafte i mineralnih đubriva, rat na Bliskom istoku, nestabilno tržište žitarica i sve izraženiji manjak vlage u zemljištu stvaraju pritisak na proizvodnju hrane.
Deo troškova ublažen je državnom podrškom za dizel, dok su mnogi proizvođači mineralno đubrivo nabavili pre poskupljenja. Ipak, strah od daljeg rasta cena energenata i repromaterijala ostaje, posebno pred žetvu jesenjih kultura i novu setvu, kada će ponovo biti potrebni gorivo i đubrivo.
- Znamo koje smo oscilacije u cenama imali kada je počeo rat u Ukrajini. Zbog rata na Bliskom istoku poskupelo je veštačko đubrivo, raste cena nafte. Setvu smo obavili, ali u junu dolazi vršidba jesenjih kultura, za to će nam biti potrebno gorivo. Na jesen će nam opet trebati đubrivo - kaže za RTS Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Troškovi rastu, a tržište žitarica usporava
Dodatni problem je slaba tražnja za pšenicom i kukuruzom. Domaći mlinovi su, prema navodima proizvođača, dobro snabdeveni, dok izvoz ide otežano. I kada postoji interesovanje, ono je često praćeno dugim rokovima plaćanja, što za proizvođače nije prihvatljivo.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da bi kriza na Bliskom istoku mogla da ima ozbiljne i dugotrajnije posledice po svetsko tržište hrane nego početak sukoba između Rusije i Ukrajine. Kako ističe, sada je posebno osetljiva cena nafte, koja utiče na gotovo sve druge troškove u lancu proizvodnje.
„Bez nafte nema poljoprivrednih radova, a energija je potrebna i za proizvodnju mineralnih đubriva. Ako se situacija ne smiri, to će imati vrlo ozbiljne posledice po svetsko tržište hrane, posebno na tržište žitarica i uljarica“, navodi Galetin.
On podseća da se značajan deo svetske proizvodnje mineralnih đubriva vezuje za energetske tokove i transportne pravce, pa svaka veća nestabilnost može dodatno da podigne troškove. U Srbiji se, dodaje, neizvesnost povećava i zbog pitanja snabdevanja gorivom i funkcionisanja sistema povoljnijeg dizela za poljoprivrednike.
Bez vode nema stabilne proizvodnje hrane
Pored geopolitike, najveći izazov za domaću poljoprivredu ostaju klimatske promene. Zemljište je već duže vreme u deficitu sa vlagom, a proizvođači strahuju da bi još jedna sušna godina mogla dodatno da oslabi prinose i ukupne bilanse hrane.
Zbog toga ulaganja u akumulacije, brane i sisteme za navodnjavanje sve više postaju pitanje prehrambene sigurnosti. Poljoprivreda, kao „fabrika na otvorenom“, više ne može u potpunosti da zavisi od vremenskih prilika, naročito u godinama kada su troškovi proizvodnje visoki, a tržište nepredvidivo.
Rast troškova mogao bi da dovede i do korekcije cena hrane. Međutim, veće cene su dvosekli mač: ako previše porastu, potrošači smanjuju kupovinu, proizvođačima ostaju zalihe, a građani prelaze na jeftiniju i često manje kvalitetnu hranu.
U godini koju obeležavaju i globalne krize i klimatski rizici, očuvanje domaće proizvodnje, ulaganje u vodne resurse i stabilnije tržišne uslove postaju pitanja prehrambene sigurnosti, a ne samo poljoprivredne politike.
