Све тежи услови за производњу: Како суша и геополитика преобликују аграрни сектор Србије?
Пролећна сетва у Србији је завршена, али су пољопривредници у нову производну годину ушли са више неизвесности него раније. Иако произвођачи наводе да је сетва била тек незнатно скупља него прошле године, раст цена нафте и минералних ђубрива, рат на Блиском истоку, нестабилно тржиште житарица и све израженији мањак влаге у земљишту стварају притисак на производњу хране.
Део трошкова ублажен је државном подршком за дизел, док су многи произвођачи минерално ђубриво набавили пре поскупљења. Ипак, страх од даљег раста цена енергената и репроматеријала остаје, посебно пред жетву јесењих култура и нову сетву, када ће поново бити потребни гориво и ђубриво.
- Знамо које смо осцилације у ценама имали када је почео рат у Украјини. Због рата на Блиском истоку поскупело је вештачко ђубриво, расте цена нафте. Сетву смо обавили, али у јуну долази вршидба јесењих култура, за то ће нам бити потребно гориво. На јесен ће нам опет требати ђубриво - каже за РТС Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.
Трошкови расту, а тржиште житарица успорава
Додатни проблем је слаба тражња за пшеницом и кукурузом. Домаћи млинови су, према наводима произвођача, добро снабдевени, док извоз иде отежано. И када постоји интересовање, оно је често праћено дугим роковима плаћања, што за произвођаче није прихватљиво.
Агроекономски аналитичар Жарко Галетин оцењује да би криза на Блиском истоку могла да има озбиљне и дуготрајније последице по светско тржиште хране него почетак сукоба између Русије и Украјине. Како истиче, сада је посебно осетљива цена нафте, која утиче на готово све друге трошкове у ланцу производње.
„Без нафте нема пољопривредних радова, а енергија је потребна и за производњу минералних ђубрива. Ако се ситуација не смири, то ће имати врло озбиљне последице по светско тржиште хране, посебно на тржиште житарица и уљарица“, наводи Галетин.
Он подсећа да се значајан део светске производње минералних ђубрива везује за енергетске токове и транспортне правце, па свака већа нестабилност може додатно да подигне трошкове. У Србији се, додаје, неизвесност повећава и због питања снабдевања горивом и функционисања система повољнијег дизела за пољопривреднике.
Без воде нема стабилне производње хране
Поред геополитике, највећи изазов за домаћу пољопривреду остају климатске промене. Земљиште је већ дуже време у дефициту са влагом, а произвођачи страхују да би још једна сушна година могла додатно да ослаби приносе и укупне билансе хране.
Због тога улагања у акумулације, бране и системе за наводњавање све више постају питање прехрамбене сигурности. Пољопривреда, као „фабрика на отвореном“, више не може у потпуности да зависи од временских прилика, нарочито у годинама када су трошкови производње високи, а тржиште непредвидиво.
Раст трошкова могао би да доведе и до корекције цена хране. Међутим, веће цене су двосекли мач: ако превише порасту, потрошачи смањују куповину, произвођачима остају залихе, а грађани прелазе на јефтинију и често мање квалитетну храну.
У години коју обележавају и глобалне кризе и климатски ризици, очување домаће производње, улагање у водне ресурсе и стабилније тржишне услове постају питања прехрамбене сигурности, а не само пољопривредне политике.
