"Срећа зависи од тога колико владамо собом док уживамо" - цитати о добром животу најмудријег међу Римљанима
Луције Анеј Сенека, један од највећих римских филозофа и представник стоичке школе, и данас инспирише читаоце својим мудрим мислима о животу, времену, смрти и унутрашњем миру. Његови цитати нису само лекције из прошлости, већ практични водичи за свакодневни живот и самопоуздање.
Сваког јутра пробудимо се суочени са хаосом света: стресом, неизвесношћу, тугом због неизбежног губитка.
Можда вам звучи невероватно, али најбољи савети за преживљавање 21. века нису дошли од модерних психолога, већ од једног римског сенатора и филозофа који је живео пре два миленијума.
Луције Анеј Сенека је, у својим текстовима, разоткрио природу људског страха, беса и пролазности времена са таквом оштрином да нам се чини као да је писао јуче.
Он нас не учи како да избегнемо бол, већ како да будемо непобедиви у суочавању с њим. Време је да откријемо како стоицизам, кроз Сенекине речи, постаје наша мапа за миран живот у немирном свету.
О времену („Де бревитате витае“)
“Није да имамо мало времена, него га много узалудно трошимо.
Живот је довољно дуг, и великодушно нам је дат да бисмо могли постићи највише ствари — ако бисмо њиме добро располагали.
Али кад се троши у расипништву и непажњи, кад не улажемо ништа у племенита дела, најзад нас примора да схватимо како је прошао пре него што смо и разумели да пролази.”
О миру душе („Де tranquillitate аними“)
“Онај ко жели спокој душе не сме да лута нити споља, нити у себи.
Нека одреди себи пут, и нека га се држи.
Јер стална промена намера, мењање циљева и лутање између планова разбија душу и онемогућава јој да икада буде мирна.”
О богатству и врлини („Епистулае Моралес ад Луцилиум“)
“Богатство није ни добро ни зло, већ оно постаје оно што од њега учини онај који га поседује.
Добар човек њиме може помоћи другима, а лош уништити и себе и друге.
Зато не тражи много — тражи довољно да не будеш роб потреба, али не толико да постанеш роб поседовања.”
О смрти („Де провидентиа“)
“Смрт нас не треба плашити, јер она само одузима оно што ионако није наше.
Тело је позајмљено, душа слободна; кад се тело врати природи, душа иде тамо где јој је место — у мир који није ни почетак ни крај.”
О мудрости и самодисциплини („Де вита беата“)
“Мудрост не одбацује задовољство, већ га мери.
Не тражи да га се лишимо, него да га држимо под влашћу разума.
Јер срећа не зависи од тога колико уживамо, него од тога колико владамо собом док уживамо.”
