Tajna štapa Svetog Save u "Crnoj svadbi": Nije izmišljena relikvija, već svetinja koja zaista postoji

U trećoj epizodi druge sezone serije "Crna svadba", lik Nataše Janković (Jelena Đokić), koja je nakon zamonašenja uzela ime Varvara, zajedno sa ocem Jovanom (Zlatan Vidović) kreće u potragu za "oružjem večne borbe". 

Njihov put ih vodi do pravoslavnog pustinjaka koji živi sa vukovima, a koji im predaje štap Svetog Save. 

On objašnjava da taj predmet "ume da oseti zlo, da mu se suprotstavi, da donekle isceli dušu i zaštiti narod od rata". 

Međutim, upozorava i da "ako relikvija završi u pogrešnim rukama, ona isto čini i sa svetlom – gasi ga". 

Pustinjak dodaje da se žezlo čuva kao najveće blago i da se koristi "samo kada velika muka na to natera". 

Predmet iz serije zaista postoji

Za razliku od mnogih motiva u seriji, žezlo Svetog Save nije fikcija – ono zaista postoji i predstavlja jedini sačuvani lični predmet srpskog svetitelja i prvog arhiepiskopa. 

Čuva se u riznici manastira Mileševa kod Prijepolja. 

Žezlo je Sveti Sava dobio 1219. godine u Jerusalimskoj patrijaršiji, prilikom hirotonisanja za arhiepiskopa, kao simbol duhovnog dostojanstva i autokefalnosti srpske crkve. 

Nakon njegove smrti 1236. godine u Trnovu, mošti su prenete u Mileševu, gde se čuvalo i žezlo. 

Kada je 1594. godine Sinan-paša spalio mošti Svetog Save u Beogradu, monasi su iz Mileševe uspeli da spasu žezlo i ruku svetitelja, koje su preneli u manastir Svete Trojice u Pljevljima. 

Kasnije je žezlo vraćeno u Mileševu, gde se i danas nalazi. 

Svetinja nije ostala autentična

Žezlo je izrađeno od pozlaćenog srebra, visine 143 centimetra, i optočeno poludragim kamenjem, dok se u njegovoj glavi nalazi gorski kristal. 

Tokom 17. veka, monasi Longin i Visarion izvršili su prepravke – zamenili su stari okov novim, na koji su ugravirali pesme posvećene Svetom Savi i tropar Vaznesenju Gospodnjem. 

Kako navodi dr Andrej Vujnović glava žezla je najverovatnije autentična, odnosno nije menjana još od vremena Svetog Save. 

Od relikvije do književnog simbola 

Motiv štapa Svetog Save snažno je prisutan i u srpskoj književnosti. 

Pesnik Vasko Popa ga je u zbirci "Uspravna zemlja" nazvao "zmijoglavi", "premudri", "procvetali" i "očev štap", koristeći ga kao simbol duhovne snage, prenošenja svetlosti i nasleđa predaka. 

Upravo taj simbolički sloj oživljen je i u "Crnoj svadbi", u kojoj štap postaje oružje borbe dobra i zla, utemeljeno na duhovnoj tradiciji srpskog naroda.

Zanimljivo je da se opis ovog predmeta iz serije poklapa sa motivima iz Popine pesme "Putovanje Svetog Save", u kojoj svetitelj hoda mračnom zemljom i "štapom pred sobom mrak na četvero seče". 

Tako se kroz spoj istorije, poezije i televizijske fikcije, motiv štapa Svetog Save iznova tumači – kao znak borbe svetlosti protiv tame, ali i podsetnik na duhovno nasleđe koje traje vekovima.

 Dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta samo uz navođenje i linkovanje izvora Srbija Danas i autora.