Тајна штапа Светог Саве у "Црној свадби": Није измишљена реликвија, већ светиња која заиста постоји

У трећој епизоди друге сезоне серије "Црна свадба", лик Наташе Јанковић (Јелена Ђокић), која је након замонашења узела име Варвара, заједно са оцем Јованом (Златан Видовић) креће у потрагу за "оружјем вечне борбе". 

Њихов пут их води до православног пустињака који живи са вуковима, а који им предаје штап Светог Саве. 

Он објашњава да тај предмет "уме да осети зло, да му се супротстави, да донекле исцели душу и заштити народ од рата". 

Међутим, упозорава и да "ако реликвија заврши у погрешним рукама, она исто чини и са светлом – гаси га". 

Пустињак додаје да се жезло чува као највеће благо и да се користи "само када велика мука на то натера". 

Предмет из серије заиста постоји

За разлику од многих мотива у серији, жезло Светог Саве није фикција – оно заиста постоји и представља једини сачувани лични предмет српског светитеља и првог архиепископа. 

Чува се у ризници манастира Милешева код Пријепоља. 

Жезло је Свети Сава добио 1219. године у Јерусалимској патријаршији, приликом хиротонисања за архиепископа, као симбол духовног достојанства и аутокефалности српске цркве. 

Након његове смрти 1236. године у Трнову, мошти су пренете у Милешеву, где се чувало и жезло. 

Када је 1594. године Синан-паша спалио мошти Светог Саве у Београду, монаси су из Милешеве успели да спасу жезло и руку светитеља, које су пренели у манастир Свете Тројице у Пљевљима. 

Касније је жезло враћено у Милешеву, где се и данас налази. 

Светиња није остала аутентична

Жезло је израђено од позлаћеног сребра, висине 143 центиметра, и опточено полудрагим камењем, док се у његовој глави налази горски кристал. 

Током 17. века, монаси Лонгин и Висарион извршили су преправке – заменили су стари оков новим, на који су угравирали песме посвећене Светом Сави и тропар Вазнесењу Господњем. 

Како наводи др Андреј Вујновић глава жезла је највероватније аутентична, односно није мењана још од времена Светог Саве. 

Од реликвије до књижевног симбола 

Мотив штапа Светог Саве снажно је присутан и у српској књижевности. 

Песник Васко Попа га је у збирци "Усправна земља" назвао "змијоглави", "премудри", "процветали" и "очев штап", користећи га као симбол духовне снаге, преношења светлости и наслеђа предака. 

Управо тај симболички слој оживљен је и у "Црној свадби", у којој штап постаје оружје борбе добра и зла, утемељено на духовној традицији српског народа.

Занимљиво је да се опис овог предмета из серије поклапа са мотивима из Попине песме "Путовање Светог Саве", у којој светитељ хода мрачном земљом и "штапом пред собом мрак на четверо сече". 

Тако се кроз спој историје, поезије и телевизијске фикције, мотив штапа Светог Саве изнова тумачи – као знак борбе светлости против таме, али и подсетник на духовно наслеђе које траје вековима.

 Дозвољено преузимање целог или делова текста само уз навођење и линковање извора Србија Данас и аутора.