Gledao je u crkvu i zamolio za oproštaj - Vojin Ćetković o proročkom snu i "malom čudu" koje je promenilo njegov život

U svetu glume, sudbina ponekad ume da odigra značajnu ulogu u izboru pravog glumca za određeni lik. Neke uloge su osvajane upornošću i trudom, dok su druge došle slučajno, kao da su bile unapred predodređene za određenog umetnika. Takvi trenuci, kada se činilo da je glumac rođen za određeni lik, često ostavljaju neizbrisiv trag u njegovoj karijeri i filmskoj istoriji.

Jedan od takvih primera u domaćoj kinematografiji dogodio se Vojinu Ćetkoviću, kome je uloga slavnog srpskog pesnika Laze Kostića u filmu Santa Maria Della Salute došla kao da ju je sudbina sama namenila njemu.

Vojin Ćetković, poput većine ljudi, odavno je bio upoznat sa čuvenom pesmom Santa Maria Della Salute, koju je Laza Kostić napisao u čast svoje najveće, ali nesuđene ljubavi, Lenke Dunđerski. Ova poema, koju mnogi smatraju najlepšom ljubavnom pesmom na srpskom jeziku, ostavila je snažan utisak na glumca – toliko da ju je znao napamet. Ipak, ni u najluđim snovima nije mogao da pretpostavi da će upravo ta pesma odigrati ključnu ulogu u njegovom životu.

Naizgled slučajno, ali gotovo sudbinskom igrom, Ćetković je u isto vreme, iz različitih izvora, dobio ponudu da recituje ovu pesmu. Kao da je neka nevidljiva ruka usmeravala njegov put ka Lazi Kostiću, pripremajući ga za ulogu koja će ga obeležiti. O ovom neobičnom spletu okolnosti govorio je u emisiji Agape, autora Aleksandra Gajšeka, koji je taj niz događaja opisao kao "malo čudo".

Iako je nikad ranije nije izvodio, Ćetković je i roku od 15 dana dobio pozive od Radomira Putnika da je govori na dodeli nagrade "Dositej Obradović" Vladeti Jerotiću, potom mu je kolega Nebojša Kundačina na sceni šapnuo: Ovo je tvoja pesma, ovu pesmu moru da znaš, potom su mu se dešavali snovi vezani za ovu pesmu, a potom ga je zvao Zdravka Šotra da pričaju o ulozi Laze Kostića.

Sanjao je san koji se obistinio

- Sanjao sam intenzivne snove o pesmi u tom periodu. To sam ispričao Šotri. On mi je otkrio: videćeš postoji u scenariju, napisao sam scenu, gde se Kostić budi u Veneciji pored svoje žene Julije Palanački, ide do prozora, i šapuće: oprosti, oprosti, oprosti. Žena ga pita šta se dešava, a Laza gleda u crkvu i tako nastaje pesma - ispričao je Ćetković Gajšeku.

- Tri godine smo radili na tom scenariju. Nije bilo raspoloženog producenta da nam uskoči u pomoć. Šotra i ja smo imali mnogo razgovora što telefonskih, što uživo. Snimao sam 72 dana bez pauze. Ne znam koliko sam stihova izgovorio. Ušao sam u to. Znam da mi je Berček rekao unutra si. Postoje uloge kada čovek uđe u lik iznutra - ispričao je Vojin.

Bio je nesiguran

Ćetković je u istom intervju otkrio da je često bio nesiguran jer je samokritičan, ali da to ne mora biti mana već i prednost.

- Naravno, da je put priznanje da nešto ne znaš. Sećam se rečenica koje su mi izgovorili i Glogovac i Sergej Trifunović, Nataša Ninković. Oni su prvi počeli da snimaju, a meni još uvek nije bilo baš jasno šta sa kamerom, svetlom, tonom, kadrom. Morali smo mnogo da pričamo. A ta nesigurnost koju sam imao... Gledam to kroz moje ćerke. Jedna je samokritična, baš kao što sam ja. Njoj sam rekao da je to dobro i da se toga ne plaši, ona nikad nije zadovoljna, iako je pretalentovana i trenira, ali je samokritična, te je ponekad to sputa. Ipak, mislim da je dobro biti samokrtičan. Pričam iz ličnog iskustva i može da te dovede do nečega da budeš bolji - ispričao je Vojin