Jedan znameniti Srbin stvorio je najveću nacionalnu zabludu – i ona traje do danas
Iako je Srbija iz Prvog svetskog rata izašla kao pobednica, u kolektivnoj svesti taj rat se često doživljava kao poraz. Upravo taj raskorak između istorijskih činjenica i javnih interpretacija stvorio je dubok jaz u načinu na koji Srbija razume sopstvenu prošlost.
Širom sveta se 11. novembra obeležava Dan primirja, datum kada je 1918. godine potpisana kapitulacija Nemačke i okončan Veliki rat.
U Srbiji ovaj datum ima status državnog praznika od 2012. godine.
Obeležava se nošenjem bedža koji kombinuje Orden albanske spomenice i cvet Natalijine ramonde, nazvane po kraljici Nataliji Obrenović.
Ramonda je poznata i kao cvet feniks – jer, i kada se potpuno osuši, može ponovo oživeti ako se zalije.
Taj simbol oživljavanja predstavlja uzdizanje Srbije iz pepela posle ogromnih stradanja.
Srbija u Velikom ratu
Prvi svetski rat, koji je trajao od 1914. do 1918. godine, bio je dotad najveći sukob u istoriji.
Primirje između Centralnih sila (Nemačka i Austrougarska) i Antante (Rusija, Francuska i Velika Britanija) potpisano je 11. novembra u 11 časova, u železničkom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u Francuskoj.
Srbija je u ratu izgubila više od polovine muške populacije i oko 30 odsto ukupnog stanovništva. Beograd, koji je bio prva linija fronta, sa 90 hiljada stanovnika na početku rata, kraj 1918. dočekao je sa tek oko 10 hiljada ljudi.
Iako je zemlja izvojevala velike pobede, pre svega na Ceru, Kolubari i Solunskom frontu, sećanje na njih često zasenjuje priča o ogromnim žrtvama.
Dubravka Stojanović: "Pobedu smo pretvorili u poraz"
Istoričarka Dubravka Stojanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u svojoj knjizi "Prošlost dolazi" analizira kako se tumačenje Prvog svetskog rata menjalo u srpskim udžbenicima istorije od 1913. do 2021. godine.
Gostujući svojevremeno u podkastu "Agelast", Stojanovićeva je istakla da je Prvi svetski rat postao ključan za oblikovanje srpskog identiteta:
– On ima najveće srpske pobede: Cersku, Kolubarsku, Solunski front; ali i najveće žrtve i poraze, poput povlačenja preko Albanije. Problem je što su žrtve vremenom postale središte narativa, dok su pobede potisnute – rekla je profesorka.
Po njenim rečima, ključnu promenu u percepciji donelo je delo Dobrice Ćosića "Vreme smrti" iz sedamdesetih godina prošlog veka:
– Ćosić je od pobede napravio poraz. Romanom "Vreme smrti" uveo je ideju da je Prvi svetski rat, iako vojno dobijen, zapravo istorijski i moralno izgubljen. Za njega je stvaranje Jugoslavije bilo greška, a sam je kasnije izjavio: "Prvi svetski rat je poraz" – objašnjava Stojanovićeva.
Ona dodaje da se to tumačenje zadržalo do danas:
– Iako svi znamo da je Srbija bila među pobednicama, javna slika i dalje često prikazuje taj rat kao tragediju, a ne trijumf. Ideja o porazu postala je dominantna od devedesetih, pa sve do danas.
"Vreme smrti" – roman koji je promenio pogled na istoriju
Dobrica Ćosić je u periodu od 1972. do 1979. objavio tetralogiju "Vreme smrti", nastavak romana "Koreni", čija se radnja odvija u Prvom svetskom ratu.
Kroz likove porodice Katić, kao i stvarne istorijske ličnosti – Nikolu Pašića, Živojina Mišića i regenta Aleksandra – Ćosić je prikazao tragediju i stradanje naroda.
Roman je postao kulturni fenomen, prodat u desetine hiljada primeraka, ali i ideološki prelomni trenutak: pobeda se pretvorila u simbol žrtve.
U svom zapisu "Knjiga o Titu", Ćosić je kasnije najavio nastavak pod nazivom "Poraz", potvrđujući time svoju ideju da je "vreme smrti" zapravo vreme srpske sudbine.
Razumevanje i podrška čitalaca uspostavljaju nekakvu ravnotežu s glupom, zlobnom, antisrpskom i neznalačkom kritikom koja prati taj roman. Osim nadahnutog poetskog teksta Zorana Gavrilovića, sa dubokim razumevanjem smisla romana, napisanog za 'Politiku', ništa značajnije nije rečeno o tom romanu. Javlja mi se želja da počnem rad na "Porazu", četvrtoj knjizi "Vremena smrti". Treba se predati zanosnoj muci građenja; treba zaroniti u tu neizvesnost srpske sudbine.
Nastavljam "Vreme smrti" (iz "Knjige o Titu" Dobrice Ćosića)
Dan primirja danas se obeležava u čast pobede i sećanja na ogromne žrtve.
Ipak, između istorijskih činjenica i javne percepcije i dalje postoji raskorak.
*
Kako kaže Dubravka Stojanović, "nauka zna da je Srbija pobedila, ali kolektivna svest i dalje veruje da je izgubila", a upravo ta razlika možda najbolje objašnjava i način na koji se Srbija odnosi prema sopstvenoj istoriji.
