Kult patnje: Šta se zaista dešavalo u misijama Majke Tereze - anđeo siromašnih ili zaštitnica diktatora?
Velike kritike izazvali su i uslovi u domovima koje je vodila njena organizacija „Misionarke ljubavi“. Bivši volonteri govorili su o nehigijenskim prostorijama, nedostatku lekara i neadekvatnom lečenju. Teški bolesnici često su dobijali samo aspirin, a volonterima je poručivano da ubeđuju pacijente kako će im patnja pomoći da se približe Isusu.
Rođena kao Agneza Gonđa Bojadžiju u Albaniji, Majka Tereza utelovila je mnoge vrednosti koje su u Katoličkoj crkvi smatrane svetim – ljubav prema bližnjem, poniznost i odanost veri. Njen rad u Kalkuti doneo joj je svetsku slavu, Nobelovu nagradu za mir, ali i status jedne od najpoznatijih humanitarki 20. veka. Preminula je petog septembra 1997. godine u Indiji, ostavivši iza sebe nasleđe koje se i danas preispituje.
Iako je za mnoge simbol dobrote i požrtvovanosti, Majka Tereza je tokom života izazivala brojne kontroverze. Naime, njen rad i stavovi često su se nalazili na raskršću tradicionalnog katoličkog učenja i humanističkih vrednosti koje su se razvile tokom druge polovine 20. veka.
Veze sa diktatorima i moćnicima
Jedan od najvećih prigovora njenom radu odnosio se na njene kontakte sa autoritarnim liderima i kontroverznim ličnostima. Tokom posete Albaniji 1990. godine, položila je cveće na grob komunističkog diktatora Envera Hodže, iako je on sistematski uništavao religiju u zemlji.
U Haitiju je 1981. godine primila orden od desničarskog diktatora Žan-Kloda Divalijea, nazivajući ga „pravim prijateljem siromašnih“. Kasnije se otkrilo da je Divalije opljačkao milione dolara iz ionako osiromašene države.
Donacije je prihvatala i od britanskog izdavača Roberta Maksvela, koji je proneverio 450 miliona funti iz penzionih fondova svojih radnika. Još kontroverznija bila je njena povezanost sa finansijerom Čarlsom Kitingom, osuđenim za prevaru. Majka Tereza je tada sudiji čak uputila pismo tražeći njegovo pomilovanje, ali nikada nije odgovorila na zahtev tužilaštva da vrati donaciju od više od milion dolara, za koju je dokazano da je bila ukradena.
Stavovi zasnovani na crkvenoj dogmi
U svojim govorima neumorno je osuđivala abortus, kontracepciju i razvod, a prilikom primanja Nobelove nagrade 1979. godine abortus je nazvala „najvećim uništiteljem mira današnjice“. U Indiji je odbijala da prizna vezu između siromaštva i prenaseljenosti, poručujući: „Gospod će obezbediti.“
„Slavljenje patnje“ i loši uslovi u misijama
Velike kritike izazvali su i uslovi u domovima koje je vodila njena organizacija „Misionarke ljubavi“. Bivši volonteri govorili su o nehigijenskim prostorijama, nedostatku lekara i neadekvatnom lečenju. Teški bolesnici često su dobijali samo aspirin, a volonterima je poručivano da ubeđuju pacijente kako će im patnja pomoći da se približe Isusu.
Iako su sredstva stizala iz celog sveta, magazin Stern je 1991. godine objavio da je tek nešto više od sedam odsto donacija zaista odlazilo na humanitarni rad, dok je većina novca bila pod kontrolom Vatikana i ostajala netrasparentna.
Posebne kritike stizale su iz Indije, gde su je optuživali da je instruisala sestre da tajno krštavaju umiruće pacijente drugih veroispovesti, uz obećanje „karte za raj“.
Dobrota zasenjena dogmom?
Niko ne dovodi u pitanje da je Majka Tereza imala snažnu volju da služi Bogu i pomogne siromašnima. Još od svoje 18. godine posvetila se životu u veri i služenju drugima. Ipak, mnogi smatraju da su njene metode, vođene rigidnim katoličkim principima, često narušavale osnovna ljudska prava.
Danas, decenijama nakon njene smrti, svet i dalje raspravlja – da li je Majka Tereza bila svetica koja je nesebično pomagala ili žena čiji su dobri motivi bili zasenjeni dogmom i vezama sa moćnicima?
