Култ патње: Шта се заиста дешавало у мисијама Мајке Терезе - анђео сиромашних или заштитница диктатора?

Рођена као Агнеза Гонђа Бојаџију у Албанији, Мајка Тереза утеловила је многе вредности које су у Католичкој цркви сматране светим – љубав према ближњем, понизност и оданост вери. Њен рад у Калкути донео јој је светску славу, Нобелову награду за мир, али и статус једне од најпознатијих хуманитарки 20. века. Преминула је петог септембра 1997. године у Индији, оставивши иза себе наслеђе које се и данас преиспитује.

Иако је за многе симбол доброте и пожртвованости, Мајка Тереза је током живота изазивала бројне контроверзе. Наиме, њен рад и ставови често су се налазили на раскршћу традиционалног католичког учења и хуманистичких вредности које су се развиле током друге половине 20. века.

Везе са диктаторима и моћницима

Један од највећих приговора њеном раду односио се на њене контакте са ауторитарним лидерима и контроверзним личностима. Током посете Албанији 1990. године, положила је цвеће на гроб комунистичког диктатора Енвера Хоџе, иако је он систематски уништавао религију у земљи.

У Хаитију је 1981. године примила орден од десничарског диктатора Жан-Клода Дивалијеа, називајући га „правим пријатељем сиромашних“. Касније се открило да је Дивалије опљачкао милионе долара из ионако осиромашене државе.

Донације је прихватала и од британског издавача Роберта Максвела, који је проневерио 450 милиона фунти из пензионих фондова својих радника. Још контроверзнија била је њена повезаност са финансијером Чарлсом Китингом, осуђеним за превару. Мајка Тереза је тада судији чак упутила писмо тражећи његово помиловање, али никада није одговорила на захтев тужилаштва да врати донацију од више од милион долара, за коју је доказано да је била украдена.

Ставови засновани на црквеној догми

У својим говорима неуморно је осуђивала абортус, контрацепцију и развод, а приликом примања Нобелове награде 1979. године абортус је назвала „највећим уништитељем мира данашњице“. У Индији је одбијала да призна везу између сиромаштва и пренасељености, поручујући: „Господ ће обезбедити.“

„Слављење патње“ и лоши услови у мисијама

Велике критике изазвали су и услови у домовима које је водила њена организација „Мисионарке љубави“. Бивши волонтери говорили су о нехигијенским просторијама, недостатку лекара и неадекватном лечењу. Тешки болесници често су добијали само аспирин, а волонтерима је поручивано да убеђују пацијенте како ће им патња помоћи да се приближе Исусу.

Иако су средства стизала из целог света, магазин Стерн је 1991. године објавио да је тек нешто више од седам одсто донација заиста одлазило на хуманитарни рад, док је већина новца била под контролом Ватикана и остајала нетраспарентна.

Посебне критике стизале су из Индије, где су је оптуживали да је инструисала сестре да тајно крштавају умируће пацијенте других вероисповести, уз обећање „карте за рај“.

Доброта засењена догмом?

Нико не доводи у питање да је Мајка Тереза имала снажну вољу да служи Богу и помогне сиромашнима. Још од своје 18. године посветила се животу у вери и служењу другима. Ипак, многи сматрају да су њене методе, вођене ригидним католичким принципима, често нарушавале основна људска права.

Данас, деценијама након њене смрти, свет и даље расправља – да ли је Мајка Тереза била светица која је несебично помагала или жена чији су добри мотиви били засењени догмом и везама са моћницима?

news-order.com