"Niste vi veći Srbi od mene" Zašto je uloga Svetog Save bila najopasniji zadatak za srpske glumce
Nije samo umetnički izazov, već i test lične hrabrosti, profesionalnog integriteta i spremnosti da se podnese javni pritisak.
Lik Svetog Save, Rastka Nemanjića, jedan je od najosetljivijih, ali i najsloženijih likova u srpskoj kulturi.
Umetnici koji su se usudili da ga tumače nisu se suočavali samo sa glumačkim izazovima, već i sa ideološkim pritiscima, javnim osudama, istorijskim očekivanjima i ličnim posledicama.
Zato ne čudi što je, tokom više od tri decenije, tek nekolicina glumaca igrala Svetog Savu; i gotovo svi su izašli iz tog iskustva trajno obeleženi.
Žarko Laušević – uloga koja je promenila život
Pozorišna predstava "Sveti Sava", izvedena 31. maja 1990. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ostala je jedan od najmračnijih događaja u istoriji jugoslovenskog teatra. U naslovnoj ulozi bio je Žarko Laušević, tada u zenitu karijere, u predstavi rađenoj po tekstu Siniše Kovačevića.
Predstava je nasilno prekinuta, a Laušević se pred razjarenom masom obratio rečenicom koja je decenijama kasnije postala simbol umetničkog otpora i lične hrabrosti: "Niste vi veći Srbi ni od mene".
U knjizi "Godina prođe, dan nikada", Laušević je taj trenutak označio kao početak svoje tragične sudbine. Zbog pretnji smrću bio je primoran da otkaže predstave, živi pod policijskim savetima i nabavi oružje radi lične bezbednosti.
- Da nije bilo te noći, ne bih dobijao pretnje da ću biti likvidiran. Iz istog razloga sam, po savetu policije, kupio pištolj - zapisao je Laušević.
Predstava više nikada nije igrana, a lik Svetog Save i Nemanjića decenijama je praktično nestao iz ozbiljne pozorišne i filmske obrade.
Dragan Mićanović – Sveti Sava pod lupom savremene javnosti
Tek krajem druge decenije 21. veka, Sveti Sava se vratio u igranu formu, u seriji "Nemanjići – rađanje kraljevine", gde ga je tumačio Dragan Mićanović.
Glumac je otvoreno govorio o reakcijama koje nisu bile nimalo blage:
- Očekivao sam veliko interesovanje, ali ne i ovako žestoke i emotivne reakcije. Ljudi se danas strasno bave kritikom umetnosti.
Mićanović je naglašavao osećaj odgovornosti:
- Za svakog glumca postoji odgovornost. Bilo da glumim Roma, Hamleta ili Rastka, uvek ću dati sve od sebe.
Uloga Svetog Save ostavila je i lični trag:
- Bio sam prilično smiren i spokojan tokom rada. Ostao mi je osećaj duhovnosti.
Ali je jasno povukao granicu između sebe i lika:
- Ne bih mogao poput Rastka da se odreknem ovozemaljskog života i da se zamonašim. Ne vidim sebe u toj priči.
Andrej Pipović – mladi Rastko između vere i sveta
Lik mladog Rastka Nemanjića u istoj seriji tumačio je Andrej Pipović. Nakon burnih reakcija na pilot-epizodu, upravo je on bio jedan od retkih aktera koji su dobili gotovo jednoglasne pohvale.
- Burnu reakciju javnosti razumem kao posledicu visokih očekivanja. Ovo je igrana serija, ne dokumentarna.
Posebno snažan odjek imala je scena zamonašenja:
- To je bio jedan od lepših događaja u mom životu. Nadam se da sam taj legendarni trenutak prikazao na odgovarajući način.
Pipović je podsetio i na suštinu projekta:
- Smisao serije je da podseti ljude na izuzetan period naše istorije, a ne da ispravlja sve nedoumice koje su se nakupile kroz vekove.
Film koji se i dalje čeka
Iako je najavljivan kao prvi igrani film o Svetom Savi, projekat "Princ Rastko srpski", po scenariju Milovana Vitezovića, i dalje ostaje primer koliko je ova tema teška za realizaciju čak i danas.
Česte odgode i dileme oko glumačke podele svedoče o strahu koji i dalje prati pokušaje da se Sveti Sava prikaže u igranoj formi.
Posebno mesto u savremenim pokušajima da se lik Svetog Save prikaže u igranoj formi zauzima Filip Hajduković, koji je izabran za glavnu ulogu u najavljivanom filmu.
Iako je film više puta odlagan i do 2026. godine nije realizovan, sama činjenica da je Hajduković bio izabran za Rastka govori o nameri autora da se Sveti Sava prikaže kao mladi čovek, a ne samo kao kanonizovani svetitelj.
Dokumentarac
Važan izuzetak u prikazima Svetog Save predstavlja dokumentarni film "Gora Preobraženja: Priča o Svetom Savi" iz 2016. godine, u režiji Hadži-Aleksandra Đurovića, po scenariju Ljiljane Habjanović Đurović. Film je sniman na autentičnim lokacijama vezanim za Savin život – od Rasa, Deževa i Studenice, do Hilandara, Žiče, Mileševe i Vračara – i hronološki prati njegov put od princa do utemeljitelja autokefalne Srpske pravoslavne crkve.
Za razliku od igranih ostvarenja, dokumentarac je bio lišen polemika i pritisaka, što dodatno potvrđuje koliko je upravo igrano tumačenje Svetog Save ostajalo najosetljivije i najrizičnije polje za umetnike.
